U većini zemalja Jugoistočne Evrope raspodela potrošnje za javne nabavke politički je motivisana umesto da bude u skladu sa društvenim potrebama i interesom javnosti, jedan je od zaključaka nove studije Regionalne platforme za javno-privatno partnerstvo za dobro upravljanje (R2G4P).
Autori studije „Mostovi koji razdvajaju – Zarobljavanje države i rizici od korupcije u fiskalnim transferima i javnim nabavkama na lokalnom nivou u Jugoistočnoj Evropi“ navode da je, kada je državna mašinerija zarobljena partikularnim interesima, prava moć nad raspodelom javnih resursa koncentrisana u rukama lidera klijentilističkih mreža koji su istovremeno partijsko-politički lideri sa dugoročnim pristupom javnim resursima.
U izveštaju za devet zemalja Jugoistočne Evrope (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Albanija, BiH, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija) analiziraju se rizici povezani sa zloupotrebom fiskalnih transfera od centralnih ka lokalnim vlastima.
Takvi transferi, kako se navodi, obično su oruđe politike jednakosti čiji je cilj kompenzacija dispariteta u ekonomskom razvoju teritorijalnih jedinica i obezbeđenje pravedne isporuke javnih usluga širom zemlje. Međutim, kada je vladavina prava ugrožena, unutardržavni transferi mogu biti podložni rizicima od korupcije i mogu da potkopaju efikasnost transfera i dovedu do pogrešne alokacije ili preusmeravanja fondova.
Politička motivisanost
Autori navode da se u većini zemalja pod lupom uočava politički motivisana raspodela potrošnje za javne nabavke, a ne ona zasnovana na nepristrasnoj raspodeli koja odražava javni interes i potrebe. Drugim rečima, kada su opštine politički usklađene sa vladajućom partijom na nacionalnom nivou, veću su šanse da će na raspolaganju imati značajno veće finansije za javne nabavke.
U slučaju Severne Makedonije, Hrvatske i Srbije, analiza je pokazala negativnu korelaciju između politički usaglašenih jedinica lokalne samouprave i trošenja na javne nabavke. Dakle, kada su opštine politički usaglašene sa vladujućom partijom na centralnom nivou, one su trošile manje novca na javne nabavke u odnosu na druge opštine. Takav fenomen može biti objašnjen činjenicom da se u opštinama gde opozicione stranke čine većinu na lokalnom nivou sprovode veliki infrastrukturni projekti sa ciljem da oni asociraju lokalne birače na centralnu vlast i vladajuću koaliciju na tom nivou.
Ukazuje se i da u nekim drugim zemljama (Bugarska, Mađarska i Rumunija) politički usklađene opštine dobijaju veće ugovore, što može da bude rezultat nagrade centralnih vlasti za lojalnost građana na lokalu ali i proste efikasnosti lokalne administracije.
Delimična transparentnost
Dalje se ukazuje da opštine sa predvidivim izbornim rezultatom imaju tendenciju da izdvajaju veća sredstva za potrošnju za javne nabavke. Ovo se objašnjava tezom da javni funkcioneri u tim opštinama imaju izraženiji osećaj nedodirljivosti i stoga sebi većim sredstvima za potrošnju za javne nabavke zapravo otvaraju i veći prostor za zloupotrebu i lično bogaćenje. Studije slučaja iz Mađarske i Rumunije pružaju konkretne primere kako političke mreže mogu da dovedu do zloupotreba procesa javnih nabavki, uključujući favorizovanje određenih kompanija sa političkim vezama i naduvavanjem cena ugovora.
Većina jedinica lokalne samouprave u Jugoistočnoj Evropi se samo delimično usklađuje sa zahtevima za transparentnost, dok su u devet analiziranih država građani i organizacije civilnog društva veoma retko uključeni u proces odlučivanja u oblasti upravljanja javnim finansijama. Takođe, u kontekstu nadzora, većina vlada u posmatranim državama se oslanja na već postojeće generičke mehanizme kontrole prevencije korupcije i (zlo)upotreba finansija. Konkretno, problem zloupotrebe diskrecione moći za transfere sredstava u stranačke svrhe ostaje nedovoljno istražen što dalje vodi nedostatku ciljanih mera prevencije.
Korupcija u javnim nabavkama
Na kraju, nacionalna zakonodavstva i strateški okviri u Jugoistočnoj Evropi gotovo da ne identifikuju nikakve konkretne koruptivne rizike koji se odnose na zloupotrebu nacionalnih i inostranih donacija kako na centralnom tako i lokalnom nivou. Imajući u vidu obim finansijske pomoći koje ovim državama pruža pre svega Evropska unija, ali i drugi akteri, neophodnost formulacije anti-koruptivnih mera u ovom pogledu na svim nivoima trebalo bi da bude prioritet.
U zaključcima izveštaja ukazuje se i da korupciju u javnim nabavkama često olakšavaju dobro utvrđene mreže na lokalnom nivou koje predstavljaju spregu javnih funkcionera i privatnih firmi, a njihovom eliminacijom može se značajno smanjiti broj mogućnosti za koruptivno delovanje.
„Takođe je važno razmotriti specifičan kontekst u svakoj zemlji, uključujući udeo javnih nabavki na lokalnom nivou u odnosu na nacionalni i stepen fiskalne i administrativne decentralizacije“, zaključuje se u izveštaju R2G4P i dodaje da nedostupnost podataka, pre svega u državama kandidatima, onemogućava donošenje definitivnih zaključka o konkretnim slučajevima i šemama zarobljavanja države.