Za manje od šest meseci, od kako je ukinuta naknada za konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine, podneto je čak 600 zahteva. Investitori su očigledno čekali da taj trošak bude ukinut. A profitiraće izvesno oni koji su kupovali preduzeća u privatizaciji, pa sada mogu da grade na zemljištu koje su faktički platili mnogostruko jeftinije.
Bile fabrike – biće stanovi. Biće i zarade – ali za investitore koji su kupovali građevinsko zemljište daleko manje nego za one koji su do zemljišta došli kupovinom nekog starog preduzeća.
Advokat Rodoljub Šabić kaže da su investitori znali da će naknada biti ukinuta. Strpeli su se i dočekali.
„Ako je ta naknada prevelika, ako smo bili u situaciji da je procenjeno da to što je kupac trebalo da plati previše, da ga to destimuliše, onda je bilo racionalno razmišljati o tome da se naknada smanji, ne da se potpuno otpiše. Dakle, u normalnim relacijama to se ni ekonomski ni pravno ne radi“, kaže advokat Rodoljub Šabić.
Saglasan je da je naknada odbijala investitore da grade.
„Sada ljudi koji su kupovali nekretnine za cenu trosobnog, četvorosobnog i petosobnog stana mogu da zarade milijarde. Jednostavno, dali ste nešto za ništa, to se prosto ne radi“, kaže Šabić.
Sa druge strane, biće i kompanija koje će nastaviti ranije planirane i zbog naknade za konverziju, odlagane investicije.
Šta se dešavama sa onima koji su naknadu platili
„Mnoge kompanije iz našeg članstva planiraju investicije u proizvodne delatnosti, proširivanje pogona, magacina, tako da je procena da je to nekoliko stotina miliona budućih investicija“, kaže Jasmina Radovanović iz NALED-a.
Ne spori i da će među investitorima biti i onih koji će zidati na zemljištu koje su u odnosu na tržišne cene, jeftino platili.
„Neko je platio jako visoku cenu, i to moramo da istaknemo, sigurno da je neko stekao i zemljište ispod neke fer cene. Prošao je period od preko deset godina, ako je neko trebalo da bude kažnjen, to zemljište je bilo blokirano, nije mogao da investira“, objašnjava Radovanović.
„Najave su bile da će se osloboditi nekih pet hiljada građevinskih parcela, ali Ministarstvo nije bilo voljno da saopšti, iako su bili direktno pitani, koje su to parcele, ko su vlasnici i da se dođe do zaključka, kome je najviše pogodovala izmena zakona“, smatra Nemanja Nenadić iz „Transparentnost Srbija“.
Najmanje je pogodovala onima koji su naknadu platili, jer na povrat tog novca neće moći da računaju.
Izvor: N1
Foto: Pixabay