Kolike su šanse da Srbija brzo uskoči u sve zahuktaliji trend AI-ja i da ovoga puta ne zakasni na voz nove industrijske revolucije, 24sedam je pitao ekonomskog stručnjaka Aleksandra Radivojevića
Svest o tome da nam predstoji vreme veštačke inteligencije, i da to nije samo još jedna nova tehnološka šarena laža, prisutan je i u Srbiji. Da li ćemo uspeti da „iskoristimo trenutak“, sada na startu kada su svi više-manje u istoj poziciji ili ćemo opet preskočiti voz koji vodi u bolju budućnost, 24sedam je pitao Aleksandra Radivojevića, doktoranta ekonomskih nauka i programskog menadžera Fonda razvoj ekonomske nauke (FREN).
Primene veštačke inteligencije u Srbiji
Radivojević se u poslednjem broju „Kvartalnog monitora“ posebno bavio pitanjem primene veštačke inteligencije i usvajanja njene primene u Srbiji.
– Ovo je naša prilika. Ne zato što smo jedna od retkih zemalja koje imaju i zvaničnu strategiju razvoja veštačke inteligencije, pošto kod nas to ne garantuje i primenu, već zbog toga što je ovo na samom začetku. Već postoji jednostavno sva infrastruktura da se ona primeni i sada je tu šansa, jer mi po prvi put u suštini ne kaskamo, ne krećemo kasnije. Mi smo izgubili 90-ih, 2000-ih, koji god hoćemo da ih navedemo, neki korak za nekim tehnologijama i tehnološkim promenama gde smo pokušavali da uhvatimo korak. Sad jednostavno svi krećemo od nule i imamo ogromnu šansu, samo je pitanje da li smo spremni da iskoristimo. Ja mislim da će ta tehnologija u stvari definisati neku našu budućnost, svetlu budućnost u narednom periodu jako i mislim da imamo velike šanse, da se makar malo približimo razvijenim zemljama na osnovu te tehnologije – ističe na početku razgovora Radivojević.
Prilika ogromna
A prilika je ogromna, a posledice za koje se pretpostavlja da će primene AI u svetu doneti su još veće. Sam ou Srbiji je 70.000 poslova će primena veštačke inteligencije učiniti neisplativim da ih nadalje rade ljudi a još 400.000 poslova je „izloženo“ neophodnoj promeni radi korišćenja AI alata. Sve u svemu oko 17% ukupno registrovanih zaposlenih je više ili manje na udaru AI.
– Ja tu ne vidim, kako bih rekao, neku veliku negativnu stvar. Jeste da će domaća privreda podneti udarac, pogotovo mala i srednja preduzeća koje će morati da se bore sa usvajanjem AI sama. Moramo da budemo spremni da sve što možemo odmah primenimo jer ne treba tu očekivati neku značajno ulaganje države, niti se nadati da ćemo mi da proizvodimo aplikacije. To će raditi veliki igrači u svetu a primena je na nama – ističe Radivojević.
Na stvari ne treba gledati ni sa strahom ni sa pesimizmom, jer veštačka inteligencija je u Srbiji prisutna već nekoliko godina, samo je nismo prepoznali kao takvu jer nije bilo takvog „hajpa“ oko nje.
– Dobra stvar veštačke inteligencije jeste što je to tehnologija koja će biti lakše primenljiva i lakše preuzimane od strane čak i domaće privrede. Mi smo videli da, na primer, Rajfajzen banka ima podršku baziranu na veštačkoj inteligenciji u korisničkom servisu već tri ili četiri, na skupovima Srpske asocijacije menadžera videlo se da su velike kompanije koje su njihove članice već u tome, „Nelt“ i tako dalje… One su spremne na to, svesne su toga i znaju da će to jednostavno biti nešto što će morati da imaju ukoliko žele da su stignu, odnosno da održe korak sa konkurencijom – napominje naš sagovornik.
Moramo „znati s kompjuterima“
Rad u ekonomiji gde će biti sve više AI zahteva interakciju zaposlenih i tehnologije i njihov nivo digitalnih veština tu postaje presudan. Za Srbiju problem predstavlja, ističu iz FREN-a, relativno nizak procenat građana koji se nalazi na tržištu rada, a koji raspolažu osnovnim nivoom digitalnih veština ili nivoom iznad osnovnog.
Procenat digitlano pismenih građana na tržištu rada (53%) je ispod proseka EU (61%), i prama ovom indikatoru Srbija nalazi na 29 mestu od posmatranih 36 zemalja, a kod starijih od 55 godina on das je lošije semo nekoliko zemalja. To može predstavljati veliki problem u procesu prilagođavanja promenama koje dolaze pod uticajem AI.
Za velike, kako multinacionalne kompanije koje rade kod nas tako i one najbolje domaće, nema brige ali AI nameće promenu celokupne privrede, a u Srbiji ona ima velikih poteškoća i sa „običnom“ digitalizacijom.
– Ono što je negativna stvar naše privrede jeste što mi nismo u suštini inovativna privreda. Jeste da je kod nas IT sektor raste, ali to su glavnom uslužni poslovi za strance, malo toga se radi za domaće ili se usvaja ovde. Moramo brzo raditi pre svega na informisanju i obrazovanju privrede šta je AI, i kako ga sada mogu koristiti. Tu je uloga države i Privredne komore, jer ne postoji niti jedan razlog da se ne organizuju predavanja Instituta za veštačku inteligenciju prvo profesorima i menadžerima, pa de se onda to širi. Ni medijske kampanje ne koštaju toliko mnogo niti zahteva neke posebne resurse – napominje Radivojević.
AI nije šarena laža, stvarno je tu i – radi
Ako je na početku prošle godine i bilo rasprava o tome da li je AI prava stvar ili tek neka tehnološka novotarija kratkog daha, već krajem 2023. ta rasprava je stavljena ad-akta.
‒ Vi sada možete da vidite izveštaje, recimo, institucije kakva je „Goldman Saks“ ili „Morgan Stenli“ gde svojim klijentima veštačku inteligenciju jednostavno navode kao nešto značajnije od interneta i značajnije od personalnih računara i bilo čega dosad. To je jednostavno tehnologija opšte namene koja ljudi koji nemaju kontakt sa njom možda ne mogu da vide, ali jednostavno ukoliko biste se malo bilo ko od nas pozabavio osnovnim primjerima koji su nama dostupni kao što je taj čet-GPT, videli bi zašto se svako time oduševljava – objašnjava sagovornik 24sedam.
Radivojević ovde upozorava da veštačka inteligencija nije isto što i sam čet- GPT, na koji se neki ljudi žale i kažu da „pravi greške“.
– U primeni u privredi to je nešto sasvim drugo od onoga što vi zadajete čet-botu i dobijate kao odgovor kao običan korisnik na internetu. Iako je tehnologija ista, u ekonomskoj primeni u jednoj firmi vi dajete zadatke u namenskoj, ograničenoj bazi podataka i po pravilima koja su mnogo uža i striktnija od onih za „ćaskanja“ na vebu. I onda dobijate prave informacije koje vam trebaju, recimo kao službenik banke ili neko iz tehničkog servisa – zaključuje Aleksandar Radivojević.
Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay