Otkupna cena maline prošle godine bila je prilično niska, tako da se već postavlja pitanje kakvo ćemo stanje imati ove godine
Nakon 2021. godine koja je za srpsku malinu bila rekordna, započeo je trend pada izvoza crvenog zlata. On je zabeležen i u tonaži, ali i u deviznoj vrednosti tokom 2022. i 2023. godine.
Pema podacima Republičkog zavoda za statistiku sa vrednošću od oko 280 milona eura, izvoz 2023. godine bio je za trećinu manji nego 2021. godine.
U istom periodu pao je i uvoz tog voća u Srbiju, u kom prednjači malina proizvedena u Bosni i Hercegovini.
Stručanjak za voćarstvo, dr Aleksandar Leposavić, ističe da je više razloga za ovakvo stanje kad je u pitanju srpska malina.
– Sa jedne strane tu su nerealni zahtevi proizvodača, a sa druge neznanje i nepoznavanje stanja tržista od strane otkupljivača i izvoznika. Veliki problem je i istupanje pojedinih, a vrlo često i samozvanih predstavnika jedne ili druge strane, proizvođača ili izvoznika. Oni su u velikoj meri doprineli sveukupnoj konfuziji i znatno uticali na poziciju Srbije kao svetskog lidera u proizvodnji najkvalitetnije maline na svetu, istakao je Leposavić.
Velike štete zbog ovakvog stanja trpe i proizviđači, a mnogima od njih malinarstvo je i vodeći izvor prihoda. Nezadovoljni otkupnom cenom koju im nude hladanjačari, voćari neretko se odlučuju i na proteste tokom sezone berbe.
– Sve ovo veoma destimulisuće deluje na malinare zbog činjenice da su proizvođači u velikoj meri nezadovoljni prošlogodišnjom sezonom, a ima i onih koji nisu naplatili svoju robu još od 2022. godine, ističe Leposavić.
Otkupna cena maline prošle godine bila je prilično niska, tako da se već postavlja pitanje kakvo ćemo stanje imati ove godine.
Osim za svežom, opala je potražnja i za srpskom zamrznutom malinom. Pad tražnje za zamrznutom malinom je sve više neujednačen i kreće se od 10 procenata u Francuskoj, do čak 40 odsto u Nemačkoj, što su dva najveća tržišta za zamrznutu srpsku malinu.
Izvor: RINA
Foto: Pixabay