Japan više nije treća ekonomija sveta nakon što su preliminarni podaci pokazali da je privreda ove zemlje u četvrtom tromesečju 2023. godine kvartalno pala za 0,1 odsto i time ušla u tehničku recesiju. Ovu zemlju prestigla je Nemačka i pored brojnih ekonomskim problemima sa kojima se i sama suočava.
Japanska ekonomija porasla je 1,9 odsto u 2023. nominarlno, ali u dolarima njen bruto domaći proizvod (BDP) iznosio je 4,2 biliona dolara u poređenju sa 4,5 biliona dolara u Nemačkoj.
Neočekivana promena na listi, koja je usledila nakod što je Japan pre deset godina drugo mesto ustupio Kini, pripisana je oštrom padu vrednosti jena u odnosu na dolar poslednje dve godine. Kako piše Gardijan, slabiji jen jede profit od izvoza kada se zarada vrati u domovinu. Japanska valuta je pala za skoro petinu u odnosu na američki dolar 2022. i 2023, uključujući pad od 7 odsto prošle godine.
Kao i Japan, Nemačka je siromašna resursima, ima stariju populaciju i u velikoj meri zavisi od izvoza. Najveća evropska ekonomija takođ je potresena rastom cena energenata izazvanim ratom u Ukrajini, rastućim kamatnim stopama u evrozoni i hroničnim nedostatkom kvalifikovane radne snage.
Nedostatak radne snage veliki problem
Dok su japanski proizvođači automobila i drugi izvoznici imali koristi od slabog jena – što njihovu robu čini jeftinijom na međunarodnom tržištu – kriza radne snage u zemlji je gora od one u Nemačkoj i bori se da reši nisku stopu nataliteta. Neuspeh vladinih pokušaja da poveća natalitet znači da se očekuje da se hronični nedostatak snage pogoršati, iako zemlja prima rekordan broj stranih radnika.
Ministar Jošitaka Šindo rekao je novinarima da je Nemačka koja je preskočila Japan pokazala da je „imperativ“ da se promovišu strukturne reforme, uključujući uključivanje većeg broja žena na poslove sa punim radnim vremenom i smanjenje barijera za strane investicije.
Podaci od četvrtka pokazali su da je realni BDP smanjen za 0,1 odsto u poslednja tri meseca 2023. u odnosu na prethodni kvartal zbog slabe potrošnje domaćinstava i preduzeća, navodi kabinet.
Zašto Japan nije više ekonomsko čudo
Privatna potrošnja, koja čini više od polovine svih ekonomskih aktivnosti u Japanu, pala je za 0,2 odsto pošto su se domaćinstva borila sa rastućim troškovima života i padom plata.
Tokom godina procvata sedamdesetih i osamdesetih neki su predviđali da će japanski jeftin, kvalitetan izvoz automobila i elektronike dovesti do toga da zemlja prestigne SAD kao najveću svetsku ekonomiju. Umesto toga, pucanje japanskog ekonomskog balona dovelo je do nekoliko „izgubljenih decenija“ ekonomske stagnacije i deflacije.
Japan je inače često posmatran kao „ekonomsko čudo“, koje se uzdiglo iz pepela Drugog svetskog rata i postalo druga najveća ekonomija posle SAD. Rast je nastavio tokom 1970-ih i 1980-ih. Ali tokom većine poslednjih 30 godina ekonomija je povremeno rasla samo umereno, uglavnom ostajući u zastoju nakon što je kolaps njenog finansijskog balona počeo 1990. godine.
Najnoviji podaci odražvaju realnost slabijeg Japana – onog koji može da očekuje da će imati manje prisustbo u globalnoj ekonomiji, rekao je Tetsudži Okazaki, profesor ekonomije na Univerzitetu u Tokiju.
„Pre nekoliko godina Japan se hvalio moćnim automobilskim sektorom, na primer, ali sa pojavom električnih vozila čak je i ta prednost poljuljana“, rekao je on.
Da li je problem samo u valuti
Novostečeni status Kine kao druge najveće ekonomije sveta podstakao je 2010. godine nalet u Japanu na preispitivanje njegove sposobnosti da održi korak sa ekonomijama u razvoju.
Dok se pad Japana na četvrto mesto pripisuje dramatičnim promenama u vrednosti valute, to što ga je baš Nemačka sa svojom problematičnom privredom prestigla još je veći udarac za već nepopularnog premijera Fumija Kišidu.
„Malo je verovato da će se tu pad završiti. Prema Međunarodnom monetarnom fondu, predviđa se da će indijska ekonomija podržana velikom i rastućom mladom populacijom, prestići Japan 2026. i Nemačku godinu nakon toga“, prenosi Gardijan,
Poslovne novine „Nikei“ su u nedavnom uvodniku navele da Japan nije uspeo da poveća svoj potencijal za rast – problem koji ekonomisti pripisuju njegovoj demografskoj krizi.
„Ovu situaciju treba shvatiti kao poziv na buđenje za ubrzavanje zanemarenih ekonomskih reformi“, navodi list.
SAD su i dalje najveća svetska ekonomija, sa BDP-om od 27,94 biliona dolara u 2023. godini, dok je Kina imala 17,5 biliona dolara. Indija je zasad na oko oko 3,7 biliona dolara, ali raste velikom stopom od oko 7 odsto.
Izvor: Euronews Srbija, AP, Guardian
Foto: Pixabay