Rejting agencija Fič (Fitch) potvrdila je kreditni rejting Srbije na nivou BB+, što je na korak do investicionog rejtinga, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
Kao ključne faktore za takvu odluku Fič ističe kredibilan okvir ukupne ekonomske politike, viši nivo ekonomske razvijenosti merene bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika, uz bolje upravljanje i viši nivo ljudskog razvoja u odnosu na zemlje sa sličnim kreditnim rejtingom i uređene javne finansije i opadajuću putanju javnog duga.
Agencija kao razloge za svoju odluku navodi i otpornost privrednog rasta, koji je u 2023. iznosio 2,5 odsto i bio vođen neto izvozom i investicijama i značajno popravljenu spoljnu poziciju zemlje, uz znatno niži deficit tekućeg računa platnog bilansa, njegovu punu pokrivenost neto prilivima stranih direktnih investicija i rast deviznih rezervi na rekordni nivo.
Centralna banka prenosi i da agencija u obrazloženju odluke ističe i stabilnost bankarskog sektora i očuvano finansijsko zdravlje, kao i napredak na polju dinarizacije, pre svega zahvaljujući rastu dinarske štednje.
Agencija ističe da će investicije biti na visokom nivou i zbog međunarodne izložbe Ekspo 2027 i da bi trebalo da dostignu oko 26,5 odsto bruto domaćeg proizvoda u ovoj i narednoj godini. Stopu rasta bruto domaćeg proizvoda za tekuću godinu projektuje na nivou od 3,3 odsto, a za 2025. godinu na nivou od 4,2 odsto.
Kao dokaz očuvane otpornosti domaće ekonomije na negativne efekte energetske krize i zaoštrenih geopolitičkih tenzija agencija ističe rast izvoza robe i usluga, pre svega prerađivačke industrije, i njegovu geografsku rasprostranjenost. Tome su, prema oceni agencije Fič, doprineli povećani proizvodni kapaciteti kao rezultat priliva stranih direktnih investicija, koji će ostati snažni i u narednim godinama.
Javni dug ispod 50 odsto
Agencija očekuje da će strane direktne investicije nastaviti da pokrivaju deficit tekućeg računa platnog bilansa, i pored očekivanog ubrzanja investicija i s tim povezanog rasta uvoza. Sve to treba da doprinese nastavku rasta deviznih rezervi zemlje, kao značajnom stubu odbrane od eksternih rizika.
Kada je reč o javnim finansijama, koje će i u narednom periodu uticati na izglede kreditnog rejtinga Srbije, agencija Fič navodi da je budžetski deficit iznosio 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda i da su rezultati u 2023. godini bolji od plana pre svega zahvaljujući manjim transferima javnim preduzećima iz energetskog sektora.
Za naredne godine očekuje se dalji pad deficita budžeta, čemu treba da doprinese jačanje ekonomije i rast poreskih prihoda, što će rezultirati i nastavkom opadajuće putanje javnog duga, na ispod 50 odsto na kraju 2025. godine.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da su Vlada i NBS prethodnih godina vodile odgovornu ekonomsku politiku, koja za rezultat ima cenovnu, finansijsku i ukupnu makroekonomsku stabilnost, u čijoj osnovi je i očuvana relativna stabilnost deviznog kursa.
„S obzirom na sve rezultate ekonomske politike koje smo ostvarili i u ovim turbulentnim vremenima kakva se ne pamte, a koje je istakla i rejting agencija Fič u svom saopštenju, Srbija bi verovatno već imala investicioni rejting da nije bilo šokova iz međunarodnog okruženja“, kazala je Tabaković.
Ona je navela da je Srbija svojim reakcijama i merama ublažila sve negativne posledice globalne neizvesnosti i očuvanjem makroekonomske stabilnosti postigla da državu tržišni učesnici po stopama prinosa već porede sa zemljama sa investicionim rejtingom, što će u narednom periodu prepoznati i rejting agencije.
Izvor: Fonet
Foto: Pixabay