Privreda Srbije tokom prošle godine smanjila je izvoz u gotovo sve zemlje bivše Jugoslavije. To je značajan podatak imajući u vidu da su naše drugo najveće i najvažnije izvozno tržište posle Evropske unije. Prošle godine, u pet ex-Yu država plasirali smo robu u vrednosti od 5,9 milijardi evra. U EU, bez Slovenije i Hrvatske, izvezli smo proizvode vredne 16,3 milijardi evra.
Najveći pad izvoza zabeležen je u razmeni s Hrvatskom od gotovo 10% iBiH (4,5%). Izvoz je smanjen i u Sloveniju i Severnu Makedoniju dok je veći plasman u 2023. u odnosu na prethodnu godinu ostvaren samo u Crnoj Gori (rast od 9,3%).
S druge strane, Srbija je smanjila uvoz iz svih ex-Yu zemalja. Najveći pad uvoza zabeležen je iz Crne Gore (gotovo 20%), a dvocifreno smanjenje primetno je i kod Makedonije i BiH.
I ukupna razmena sa pet država je opala i to za više od 500 miliona evra. Dok je u 2022. ukupna spoljnotrgovinska razmena iznosila 9,8 milijardi evra, prošle godine spustila se ispod 9,3 milijardi.
Srbija je prošle godine ostvarila izvoz od 28,6 milijardi evra (rast od 3,7%) dok je uvoz smanjen na 36,8 milijardi (5,5%).
Očekivanja za region
Dobar nagoveštaj je da će države bivše Jugoslavije imati bolju 2024. u odnosu na prošlu. Prema prognizama MMF-a iz oktobra prošle godine, privreda BiH trebalo bi da zabeleži rast od oko 3% u ovoj godini što je osetan pomak u odnosu na prošlogodišnjih oko 2% koliko ova institucija procenjuje da će biti krajnji rezultat kada zvanična statistika objavi finalni podatak.
Za Severnu Makedoniju, MMF takođe očekuje ubrzanje privrednog rasta sa 2,5 na 3,2%.
Blagi rast sa 2% na 2,2% trebalo bi da zabeleži i Slovenija.
Gotovo na istom ostaće Hrvatska kojoj MMF prognozira pad sa 2,7 na 2,6% dok će najveća negativna promena biti kod Crne Gore gde se očekuje usporavanje sa očekivanih 4,5% u prošloj godini na 3,7% u ovoj.
Očekivanja za države EU
Najveće pojedinačno izvozno tržište za Srbiju i u prošloj godini ostala je Nemačka. Ostvaren je dobar rezultat jer je izvoz povećan 14% i dostigao je 4,3 milijarde evra (povećan je i uvoz za 8,3% i iznosio je 4,8 milijardi).
Ono što nije dobro za Srbiju jeste usporavanje nemačke privrede. Kako MMF na kvartalnom nivou objavljuje očekivanja i izglede za najznačajnije svetske ekonomije, može se videti da je u oktobru Nemačkoj predviđao rast od 0,9%, a u januar ove godine oborio je tu procenu na samo 0,5% rasta BDP-a.
Nastavljen je rast trgovinskog jaza u razmeni sa Italijom. Izvoz Srbije u tu zemlju prošle godine je pao sa 1,99 na 1,77 milijardi evra dok je uvoz povećan sa 2,58 na 2,68 milijardi evra.
„Dobra“ vest je da, za razliku od Nemačke, MMF ne obara prognozu italijanskog rasta. I u oktobru i u januaru Fond je zadržao procenu rasta od 0,7%.
S druge strane, za celu evrozonu, očekivanja MMF-a od oktobra do januara pala su sa 1,2 na 0,9% rasta.
Za našu zemlju može biti značajan i podatak da MMF očekuje rast Rumunije od 3,8% koja je naše peto pojedinačno izvozno tržište po učešću u ukupnom izvozu. U tu zemlju prošle godine izvezli smo robu u vrednosti od 1,44 milijardi evra (za 200 miliona evra više nego godinu ranije) dok je uvoz od milijardu evra na gotovo istom nivou kao u 2022.
Četvrto izvozno tržište po učešću u ukupnom izvozu u 2023. bila je Mađarska. Tamo smo plasirali robu u vrednosti od 1,56 milijardi evra dok smo značajno smanjili uvoz – sa 2,15 na 1,5 milijardi evra.
Mađarska izlazi iz recesije i očekuje se da zvanični podatak za 2023. pokaže pad od 0,7%. S druge strane, MMF očekuje da će naš severni sused u ovoj godini zabeležiti rast BDP-a od 3,1%.
Prepolovljen uvoz iz Rusije
Najveća promena u vizuri MMF-a dogodila se kod Rusije. Još u oktobru toj zemlji, koja se upustila u rat, eksperti ove institucije predviđali su rast od 1,1%. Ovog januara tu projekciju povećali su na čak 2,6%.
Izvoz Srbije u Rusku federaciju u 2023. ostao je gotovo nepromenjen na oko 1,1 milijardi evra. S druge strane, uvoz iz te zemlje je praktično prepolovljen – sa 2,93 na 1,59 milijardi evra.
I još jedno značajno tržište za Srbiju je Kina. Izvoz u Kinu je ostao gotovo na istom nivou (nešto iznad 1,1 milijardi evra) dok je uvoz smanjen za više od 200 miliona evra, sa 4,73 na 4,5 milijardi evra.
MMF je i za Kinu popravio prognozu rasta, sa 4,2% u oktobru na 4,6% u januaru.
Globalne prognoze
MMF je u januarskom izveštaju naveo da će globalni rast iznositi 3,1 odsto u 2024. i 3,2 odsto u 2025. U odnosu na oktobar, to je prognoza bolja za 0,2 procentna poena što je rezultat veće otpornosti nego što se očekivalo u SAD i nekoliko velikih tržišta u razvoju, kao i fiskalne podrške u Kini.
Međutim, prognoza za 2024–25. godinu je ispod istorijskog proseka od 3,8 odsto koji je bio u prve dve decenije ovog veka. Razlog za to su visoke kamatne stope centralnih banaka koje se koriste za borbu protiv inflacije, povlačenje fiskalne podrške usled visokog duga koji opterećuje ekonomske aktivnosti, i niski osnovni rast produktivnosti.
Očekuje se da će globalna inflacija pasti na 5,8 odsto u 2024. godini i na 4,4 odsto u 2025. godini, pri čemu je prognoza za 2025. revidirana naniže.
MMF navodi da je, sa deflacijom i stabilnim rastom, smanjena verovatnoća za teži pad, a rizici za globalni rast su uravnoteženi.
S negativne strane, novi ekonomski šokovi izazvani geopolitičkim sukobima, uključujući nastavak napada u Crvenom moru, i poremećaji u snabdevanju ili dugotrajna osnovna inflacija, mogu produžiti restriktivne monetarne uslove. Dublji problemi u sektoru nekretnina u Kini ili nagli prelazak na povećanje poreza i smanjenje troškova mogu takođe oboriti rast.
MMF smatra da će izazov za donosioce politika u bliskoj budućnosti biti uspešno upravljanje konačnim padom inflacije. Potrebno je ponovo se usredsrediti na fiskalnu konsolidaciju kako bi se obnovila budžetska sposobnost za suočavanje sa budućim šokovima, povećali prihodi za nove prioritete u potrošnji i suzbio rast javnog duga. Stručnjaci fonda smatraju da bi ciljane i pažljivo sekvencirane strukturalne reforme jačale rast produktivnosti i održivost duga, ubrzavajući konvergenciju prema višim nivoima prihoda.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay