Šta kažu najveće ekonomije? Šta život danas čini smislenim i daje mu vrednost? – pitanja su vrlo aktuelna među istraživačima. Delovalo je da su ljudi pomerili svoje skale vrednosti u životu, na prva mesta pogurali novac i karijeru, ali za to su trebali dokazi.
Šta su kao rezultate velikog istraživanja o smislu života danas dobili Pew Research Center timovi?
Za šta se danas živi?
Porodica broj jedan
Od svih odgovora koje su istraživači dobili od ispitanika iz 17 razvijenih ekonomija sveta porodica je za većinu smisao i pokretač i razlog da se radi i privređuje, a na kraju bogati i stiče kapital.
Tačnije, da je porodica na prvom mestu izjavili su pripadnici 14 ekonomija. Istakli su kao najdragocenije odnose sa roditeljima, braćom i sestrama, sa decom i unucima. Šta su naveli kao najvrednije u porodičnom životu?
Kvalitetno vreme provedeno sa rodbinom
Ponos svojih rođaka zbog postignutih rezultata u poslu i van njega
Želju da svojim potomcima ostave bolji svet za život
Čak više od polovine ispitanih u Australiji, Novom Zelandu, Grčkoj i SAD izjavili su da je porodica nešto što im život čini ispunjenim.
Poziv i karijera
Što se tiče pronalaženja smisla života u karijeri i pozivu, većina je usaglašena. Posao je na jednom od prva tri mesta po važnosti u životu i samim tim bitan u davanju smisla svakom danu. Ali, šta je zanimljivo?
Italijanima je posao čak na prvom mestu po važnosti i ovu lidersku poziciju deli sa porodicom.
U Južnoj Koreji je zato posao gotovo nebitan – samo 6% ispitanih je odgovorilo da im posao daje smisao u životu.
U SAD posao primarno daje smisao životu samo trećini ispitanih.
Finansijska stabilnost
Mnogi ispitani ističu da im je važno da u životu budu materijalno obezbeđeni i materijalna sigurnost im daje smisao u životu. Neka vrsta luksuza mnogima je uslov da bi vodili smislen život.
U 9 od 17 pomenutih jakih ekonomija materijalno blagostanje je jedan od tri najveća faktora smisla, a u nekim sredinama čak svaki peti ispitanik ovakvo blagostanje navodi kao najvažnije. U Južnoj Koreji materijalno je na prvom mestu, ne porodica ili zdravlje.
Pod materijalnim blagostanjem ispitanici su podrazumevali ’hranu na stolu’, ’krov nad glavom’, ’pristojan prihod za izdržavanje porodice’ ili pak ’život bez duga’ ili ’sa dovoljno novca’ za putovanja, recimo.
Najveće ekonomije i zdravlje
Očekivano, zdravlje je bitan kvalitet koji životu daje smisao. Jeste visoko kotirano po važnosti, ali varira od sredine do sredine, odnosno, od ekonomije do ekonomije.
Na primer, Španci u većini u dobrom zdravlju vide najveći smisao i vrednost života. Čak 48% je odgovorilo da je zdravlje ispred materijalne sigurnosti, poziva i karijere i porodice.
Za razliku od stanovnika Pirinejskog poluostrva, na Tajvanu je samo 6% ispitanih odgovorilo da im zdravlje daje vrednost životu. Dakle, može se reći da im je nebitno.
I još zanimljivih rezultata
Pored porodice, poziva i karijere, zdravlja, prijateljstava, materijalne obezbeđenosti i hobija (sve ključno pogledajte u tabeli iznad), zanimljivo je da je i odnos sa prirodom pominjan kao važan za smislen život. Interesantno je da ’levičari’ naginju boljem i bliskijem odnosu sa prirodom, dok oni ’desničarske’ orijentacije ne vide u prirodi posebnu vrednost.
Religija, spiritualnost i vera su takođe navođeni kao vrednosti u životu. Ali, zanimljivo je da van teritorije SAD religija nije u prvih 10 faktora. Bilo koja neamerička ekonomija ne spominje religiju više od 5%, dok 15% Amerikanaca pominju boga i veru kao izvore smisla što je čak peta najpominjanija tema.
Hobiji su aktivnost koja se neočekivano pojavila čak na trećoj poziciji po važnosti i to kod Britanaca, dok su Japanci, Grci i Tajvanci hobije naveli na petom mestu po važnosti.
Pomenuti Tajvanci su zanimljivi i sasvim drugačiji od pripadnika drugih najvećih ekonomija. Njihova lista faktora koji životu daju smisao počinje sa društvom, nastavlja se na materijalnu sigurnost i porodicu, a zatim se i sloboda pojavljuje kao vrednost zbog koje treba živeti.
Izvor: Bonitet.com
Foto; Pixabay