Ko odlučuje da li TikTok ostaje kineski, da li je zabranjen ili prodat? Vašington. Ko odlučuje da li će američka ili japanska kompanija kupiti US Steel? Vašington. Ko daje Intelu 8,5 milijardi dolara za proizvodnju poluprovodnika u SAD?
Ovo je prvi pasus u članku Wall Street Journal-a o tome kako američka administracija klizi prema “kineskom kapitalizmu”.
Širom Sjedinjenih Država, poslovne odluke koje se jednom donesu u salama odbora ili sastancima akcionara sve više zavise od politike. Sjedinjene Američke Države ne klize ka socijalizmu, u kojem vlada kontroliše sredstva za proizvodnju. Bliža je državnom kapitalizmu, u kojem vlada redovno interveniše u poslovanju kako bi osigurala da ona služi nacionalnim interesima. Međutim, problem je što se nacionalni interes stalno redefiniše kako bi se uklopio u političke prioritete dana.
U definiciju SAD-a ne veruju ni Tramp ni Bajden
U ono što je predstavljalo zemlju, a to je da efikasnost i profit određuju alokaciju kapitala, sada ne veruju ni Donald Tramp ni predsednik Bajden. I jedan i drugi rado koriste sve poluge savezne vlade da usmere poslovne odluke ka sopstvenoj viziji nacionalnog interesa.
Tramp je bio rani preobraćenik u državni kapitalizam, iako pomalo lični, ad hoc tip. Naterao je jednu kompaniju da zadrži fabriku otvorenom umesto da je preseli u Meksiko. Koristio je trgovinsku politiku da kazni strane konkurente i favorizuje američke kompanije.
List ovo pokazuje na primeru Boeing-a. Na zahtev Boeing-a, Trampovo odeljenje za trgovinu opteretilo je kanadski Bombardier visokim tarifama. To je primoralo kompaniju da proda kontrolu nad novim regionalnim mlaznim avionom, čija se proizvodnja ubrzo preselila u Alabamu iz Kanade.
Lično, političko i kontraproduktivno
Bajden je sledio manje ličnu, prefinjeniju verziju državnog kapitalizma sa dva navedena cilja: promovisanjem domaće proizvodnje i zelene energije i očuvanjem nacionalne bezbednosti ograničavanjem izvoza osetljive tehnologije i znanja.
Kada je Bajden prošle nedelje izjavio da se protivi kupovini kompanije US Steel sa sedištem u Pitsburgu od strane japanskog čeličnog giganta Nippon Steel, pokazao je da njegova verzija državnog kapitalizma može biti lična, politička i na kraju kontraproduktivna kao i Trampova.
Tako da je u praksi, sve postalo isto.
Zato, zaključuje list, svaki kupac TikTok-a će verovatno morati da bude prihvatljiv za buduću administraciju. Stoga nije iznenađujuće što je Trampov bivši ministar finansija Stiven Mnučin prošle nedelje rekao da on organizuje ponudu za kinesku kompaniju.
„Ne biste mogli napisati bolju priču za Ministarstvo propagande da ste pokušali”, piše WSJ.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay