Svake godine u Srbiji je sve više bogatih ljudi.
Stariji se još sećaju kakvo je iznenađenje bilo kada je u poslednjoj deceniji postojanja jugoslovenske države u novinama prvi put oglašena prodaja vile na Dedinju po ceni od milion dolara.
Danima se nagađalo ko je vlasnik tako skupe imovine. Zaista, za stil i vrednosni sistem u socijalističkom društvu bila je to nedostižna svota.
Prva generacija umire
Danas su prilike sasvim drugačije, možda i dijametralno suprotne. Srbija, tačnije ceo istočnoevropski blok, vratila se u kapitalizam. Samim tim vratila se i mogućnost posedovanja neobično vredne, u nekim slučajevima i basnoslovne, imovine.
Istina, reč je o izuzetno retkim pojedincima, dok je način sticanja pravog blaga različit, najčešće u vezi sa privatizacijom nekadašnje društvene imovine. Prva generacija novih srpskih kapitalista sve češće okončava radni vek. Po zakonima prirode, polako i napušta ovaj svet.
Iza ovako bogatih ljudi ostaje velika imovina, a tu su i potomci. Naravno, kada dođe vreme postavlja se i pitanje nasleđivanja. No, izgleda da, za evropske prilike izuzetno siromašno, srpsko društvo kani da bogate i superbogate još jednom nagradi – putem zakonske regulative o nasleđivanju. Reč je o pravnoj materiji manje-više nasleđenoj iz socijalističkih vremena, mada su druge bivše socijalističke države u ovoj sferi učinile bitne promene.
Granica iznad koje se oporezuje
Ukratko, u nas naslednici nasleđuju svu imovinu, a za naslednike prvog reda poreska stopa je nula. Bez obzira na vrednost imovine koja se nasleđuje. Drugim rečima, deca srpskih milijardera naslediće celokupnu imovinu roditelja, a da pri tome neće platiti ni paru poreza.
U svetu nije tako, propisi o nasleđivanju itekako imaju u vidu vrednost imovine koja se nasleđuje. I to što je zemlja „kapitalističkija“, oporezivanje je oštrije.
Pogledajmo kakva je situacija u Velikoj Britaniji čije je nasledno pravo često uzor drugim zemljama kako da regulišu ovu pravnu materiju. Predmet oporezivanja je sve u posedu pokojnika, a što ima tržišnu vrednost – novac, stanovi, druga fizička imovina, obveznice, hartije od vrednosti, slike, umetnine, firme, udeli u preduzećima, kolekcionarski vredni predmeti, pod uslovom da je vrednije od 325.000 funti. Ukoliko je nasledstvo manje vrednosti, nije predmet oporezivanja.
Suviše siromašni da bi bili oporezovani
Ako se zna da je vrednost imovine polovine porodica u Velikoj Britaniji ispod 300.000 funti, vidi se da gro stanovnika Ostrva prilikom nasleđivanja neće biti pod udarom zakona. To je i logično, cilj je oporezovati bogate, posebno najbogatije, a sprečavanje dodatnog socijalnog raslojavanja je samo jedan od ciljeva britanske nasledne regulative. Podjednako je važno da bogati novac ulažu u obrazovanje dece i drugih naslednika, a ne da podstiče naviku življenja od rentiranja nasleđenog.
Poreska stopa je ista, bez obzira ko nasleđuje i iznosi 40 odsto. Pola miliona funti je vrednost nasleđa oslobođenog oporezivanja. Primer radi, ako je nasledna imovina procenjena na 4,5 miliona funti, porez na nasleđivanje iznosiće 1.6 miliona funti, 40 odsto od četiri miliona (vrednost imovine umanjene za svotu koja se oslobađa oporezivanja).
Poklanjanje imovine
Izuzeci su ako imovinu nasleđuje bračni partner, od pre petnaestak godina i vanbračni partner, koji ne plaćaju ovaj zakon. Porez se ne plaća i u slučaju da se imovina pokloni dobrotvornoj ustanovi, lokalnoj zajednici, amaterskom sportskom društvu ili za nabavku muzealija u državnim muzejima.
Postoje izuzeci u čijoj osnovi je sama struktura nasledne imovine. Tako se u slučaju kada se nasleđuje firma ili akcije u kompaniji vodi računa da naslednik nasledi iste uslove za vođenje biznisa. Oporezivanjem ne sme da se vrednost nasleđenih akcija umanji toliko da naslednik izgubi većinsko pravo odlučivanja, jer bi time izgubio najvažniji osnov za donošenje važnih poslovnih odluka.
U osnovi britanske nasledne regulative je cilj da se ulaže u obrazovanje naslednika i u povećanje produktivnosti firme, a ne u podsticanje rentijerstva. Tako, primera radi, mašine ili zgrade unutar nasledne imovine biće izuzete od oporezivanja ako su bitne za funkcionisanje firme, ali stan u kome je pokojnik stanovao neće, čak i ako se vodi na firmu, što je u Britaniji običaj čest koliko i u Srbiji.
Primer za ugled
Zanimljivo je da se u naslednu imovinu uračunava i sve ono što je pokojnik eventualno poklonio tokom poslednjih sedam godina života. Razlog je jasan, ovakvim pristupom sprečava se davanje imovine radi izbegavanja oprezivanja.
Britanska regulativa je upečatljiv primer kako država može uspešno da uskladi društveno prihvaćeni princip nasleđivanja od strane najbližih srodnika sa humanim načelom da bogatiji pomažu siromašnijim zarad razvoja cele zajednice. Očito da Srbija ima na šta da se ugleda kako bi donela efikasniju i društveno prihvatljiviju regulativu nasleđivanja.
Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić
Foto: Pixabay