Švajcarski sir uvek se opisuje kao sir s rupama. Ima čvrsto telo i orašast, ali sladak ukus.
Takođe, ima vrlo malo soli u poređenju s drugim sirevima, kaže dr Mark Džonson, istaknuti naučnik u Centru za istraživanje mlečnih proizvoda na Univerziteu Viskonsin.
Prvi put je napravljen u 14. veku u Švajcarskoj, tačnije u Alpima.
„Bio je to tvrdi sir koji je imao dugi rok trajanja i lako se mogao transportovati niz planine gde se proizvodio. Danas se, međutim, izraz švajcarski sir ne odnosi na to odakle sir dolazi, već na vrstu sira, na to kako se sir proizvodi“, objašnjava on.
Proizvođači sira dodaju posebnu bakteriju zvanu Propionibacterium shermanii. Ova bakterija fermentiše mlečnu kiselinu i proizvodi ugljen-dioksid. Ugljen-dioksid se skuplja na određenim mestima u siru i stvara velike mehuriće. Nijedan drugi sir ne koristi ovu kulturu, osim švajcarskog i drugih verzija tog sira, kao što su baby Swiss, Maasdam, Jarlsberg i Emmentaler.
Švajcarski sir bez rupa naziva se „slepi švajcarac“, ali to se smatra nedostatkom. Ako vidite sir označen kao švajcarski, a da nema rupe, to nije pravi švajcarski sir i neće imati ukus ili teksturu koju tražite.
Izvor: Klix.ba/021.rs
Foto: Pixabay