Od ukupnog broja zaposlenih koji je u Srbiji u prvom kvartalu iznosio 2,36 miliona, više od četvrtine, preciznije njih 614.522 radilo je u javnom sektoru, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prosečne februarske plate u javnom sektoru su bile 98.886 dinara što je za oko 4.700 dinara više od ukupnog republičkog proseka koji je iznosio 94.125 dinara.
S obzirom na to da su plate u javnom sektoru veće od proseka u Srbiji postavlja se pitanje koliko se zarađuje kod privatnika.
U Uniji poslodavaca Srbije navode da je pre desetak godina počela tendencija izjednačavanja prosečnih plata u javnom i realnom sektoru, ali da je situacija standardno takva da su u javnom sektoru veće zarade u proseku nego u realnom sektoru.
Kažu da bi slobodna sredstva u slučaju kada bi prosečno bila niža zahvatanja iz zarada, mogla da se iskoriste za veće zarade u realnom sektoru.
Koliko može da se zaradi u realnom sektoru?
U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata navode da je neverovatan podatak da su prosečne plate u javnom sektoru skoro 100.000 dinara, da to govori da je ogromno raslojavanje građana Srbije i da pojedini zaposleni imaju za prilike u Srbiji „neverovatne plate“.
Navode da je činjenica da su već decenijama plate u javnom sektoru više od zarada u privatnom sektoru i da je to nešto s čime se suočavamo dugi niz godina, ako ne i decenija.
U tom sindikatu kažu da su se u nekom periodu plate u javnom i privatnom sektoru malo približe jedna drugoj, a da onda dođe do jednog naglog skoka plata zaposlenih u državnoj upravi i javnom sektoru.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je za Euronews Srbija da u realnom sektoru postoje velike razlike u platama od jednog sektora privrede do drugog sektora.
„U prosek plata sigurno bi bili uključeni i oni iz IT sektora, koji sami po sebi imaju velike zarade, ali zato ima i oni koji su u firmama koje su radno-intenzivne, gde postoji veliki broj radnika koji imaju relativno male plate. Mi znamo iz prakse i iz ranijih godina da zaostaje realni sektor u odnosu na prosečne plate u javnom sektoru“, rekao je Atanacković.
Zaposleni na budžetu bolje plaćeni
Atanacković je naveo da privreda veće prosečne plate u javnom sektoru u odnosu na realni sektor tumači kao anomaliju budući da su oni koji su uglavnom na budžetu bolje plaćeni u odnosu na ostale koji se bave direktno privredom i koji zarađuju za taj novac koji primaju.
„U zapadnoj Evropi je to uvek obrnuto. Ako gledamo primere u zapadnoj Evropi, najčešće su ti proseci zarada niži u javnom sektoru u odnosu na realan, odnosno privatni sektor. Tako da ljudi praktično izbegavaju da budu na budžetu, da budu u takvim nekim delovima koji ne zavise direktno od privrede i sele se u privredu gde su plate veće“, rekao je on.
Ranka Savić iz ASNS kaže za Euronews Srbija da većina građana ima neuporedivo manju platu od prosečnih u javnom sektoru mada je, dodaje, i u realnom sektoru stanje različito kada je reč o platama.
„Komuniciram sa ljudima, ja sam čovek terena, putujem po Srbiji i gde god odem, plate su neuporedivo manje od ovih prosečnih. Inače, činjenica je da su već decenijama plate u državnom i javnom sektoru više od zarada u privatnom sektoru i to je nešto s čime se mi zaista suočavamo dugi niz godina, ako ne i decenija“, rekla je ona.
U fabrikama plate su male
Među zaposlenima u javnom sektoru su, kaže Savić, i oni koji rade na ugovore o delu, a njihov broj nije uopšte mali kao što se to misli.
„Nama je svima dobro poznato da su državna uprava i javni sektor prosto oni poligoni ili mesta gde se zbrinjavaju i politički kadrovi i zaista je veliki broj oni koji sa raznim ugovorima, ugovorima o delu, o privremenim i povremenim poslovima ili drugoj vrsti tih nesigurnih ugovora rade i primaju plate iz budžeta od svih građana Srbije“, navodi Savić.
Kada je reč o privatnim firmama, Savić je rekla da su u pojedinim stranim kompanijama koje su došle u Srbiji i gde se radi neprekidno od osam do deset sati u fabričkim halama, plate izuzetno male, između 55.000 i 60.000 dinara.
S druge stane navela je fabriku u gradu na jugu Srbije u kojoj su predstavnici sindikata bili prijatno iznenađeni i izgledom fabrike koja može, kako je rekla, da se poredi sa hotelom sa četiri zvezdice i prosečnom platom od 138.000 dinara.
„Može da se zaradi i više ukoliko se radi prekovremeno, a regres je na nivou prosečne plate, što znači da svaki zaposleni dobija 138.000 hiljada regresa i gde se poštuju pravila. Ima i pozitivnih primera, ali nažalost dominiraju oni negativni“, kaže Savić.
Mogu li plate u privredi da budu veće?
Navodeći da je dobro da se plate povećavaju, Atanacković je rekao da nije dobro to što se dešava da se i kadrovi iz realnog sektora, koji su neophodni za privrednu aktivnost, sele u javni sektor, gde su zarade veće.
„One su u jednom momentu pre više godina počele da se približavaju, bila je značajno manje razlika između privatnog i realnog sektora. Međutim, očigledno da se taj trend se nastavio, a on je kod nas godinama takav da javni sektor ima veće zarade u proseku nego što to ima realni sektor“, navodi Atanacković.
On je naveo da su poslodavci godinama tražili smanjenje oporezivanja iz zarada i da su računali da bi ukupan prihod budžeta mogao biti i veći sa prosečno nižim zahvatanjima iz zarada.
„Tu je bilo i određenih obećanja. Može se reći da je u poslednjih 4-5 godina nešto smanjeno to zahvatanje, ali relativno malo. Od nekih 63 odsto od neto zarada, to je smanjeno na 60 odsto i povećan je neoporezovani deo zarada, tako da se na nekih 25.000 dinara sada ne plaća porez na zarade. To je sve u svemu dosta malo. Bilo je često obećanje da će to se svesti na nekih 50 odsto“, rekao je Atanacković.
On je dodao da bi to praktično značilo da bi ta slobodna sredstva koja ne bi bila data u budžet, mogla da se iskoriste za veće zarade u realnom sektoru.
„Čak bi to mogla biti obaveza. Ima tu i nekih viđenja da bi to poslodavci iskoristili, pa ne bi povećali zarade, samo bi tu razliku sebi ostavili. Međutim, može se vrlo jednostavno zakonom rešiti da to smanjivanje zahvatanja mora da ide u povećanje zarada. Tako da bi to bilo korisno“, smatra Atanacković.
Realni sektor ispod javnog sektora i državne uprave po prosečnim primanjima
Savić je navela da je prosečna plata u privatnom sektoru apsolutno niža od prosečne plate u javnom sektoru i da to nije slučaj samo sada, nego poslednjih decenija, iako bi tu realni sektor trebalo da prednjači i da ima veće plate.
„Relani sektor je u krajnjoj liniji onaj koji stvara novi proizvod i profit, pare za državu i za budžet, ali kod nas je uvek realni sektor ispod javnog sektora i državne uprave po prosečnim primanjima“, kaže Savić.
Ona je naglasila da se u privatnim kompanijama u realnom sektoru, pogotovo tamo gde su sindikati, izborilo za dosta dobre kolektivne ugovore, poput jednog skoro sklopljenog kojim je predviđeno i plaćanje prekovremenog rada i visina regresa i božićnica.
„To je neka, ne mogu reći baš 13. plata, ali jedan vid 13. plate koju dobijaju radnici i značajno su poboljšani uslovi. Međutim, problem je u onim kompanijama u kojima poslodavac apsolutno zabranjuje formiranje sindikata, a što naša država toleriše. U takvim fabrikama i na takvim radnim mestima, položaj zaposlenih je neuporedivo gori nego u onim drugim u kojima funkcionišu sindikati“, rekla je Savić.
Ona dodaje da bi da bi mnogi poslodavci, da nije sindikata, gazili radnike i da radnici sve više uviđaju da su im sindikati potrebni.
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay