Javne investicije u Srbiji iznose više od sedam odsto bruto domaćeg proizvoda i najveće su u odnosu na ta ulaganja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, a tako visoke stope su retke i u svetu.
Građani nemaju uvid u ekonomsku i društvenu opravdanost velikih državnih projekata, cene se slabo ili nikako obrazlažu, a odabir prioriteta i izvođača radova nejasan je i netransparentan, naveo je Fiskalni savet u Izveštaju o tim ulaganjima.
Ceo izveštaj Fiskalnog saveta, smatra novinar Nove ekonomije Mateja Agatonović, jeste jedna obimna ekonomska analiza koja se bazira na javnim potrošnjima, odnosno javnim ulaganjima.
„Odnosno koliko mi iz budžeta trošimo na autoputeve, na infrastrukturu, ali i na obrazovanje, sektor bezbednosti i slično. Zaključak njihove analize je da je u Srbiji prethodnih godina zbog neefikasnih i sporih procedura za pokretanje i završetak projekata, pošto su se rokovi probijali, stalno odlagani početci nekih radova. Primer je Moravski koridor. Iako se o njemu i sada govori to je projekat star više od deset godina. Zato su se preduzete neke „prečice“ u procedurama javnih nabavki, kako bi se one ubrzale i to je služilo svrsi – infrastruktura je počela brže da se gradi“, objašnjava.
Kada je reč o tim „prečicama“ u postupcima, sa jedne strane i transparentosti sa druge, Agatanović kaže, da zbog toga postoji lex specijales, odnosno zakon da se zakon na neke segmente ne primenjuje. Tako se recimo, ističe, procedure za javne nabavke ne idu po postoječim propisima i kada je reč o zaključenim ugovorima za EXPO 2027.
Tender se objavi nakon što je zaključen
„Mi smo imali situaciju i da se neki tender objavi nakon što je zaključen. Odnosno, da i tu ima nekih, ja bih rekao, štucanja, pošto je to sve nov sistem. Na to se misli u ovom slučaju, kada govorimo o transparentnosti. Nije problem što se putevi grade, nego da li nam trebaju baš putevi, da li baš tuda, da li smo taj novac mogli da potrošimo na nešto svrstishodnije i koliko će sve to da nas košta“, pojašanjava.
Kao ističe, izveštaj Fiskalnog saveta sadrži mnoštvo podataka na koje je iz godine u godinu upozoravaju.
„Naše investicije i obrazovanje su duplo manje od proseka regiona, po tome smo prvi u regionu“, ističe.
Bez transparentnosti, kaže, ne možemo da razmatramo da li je neki trošak bio opravdan ili ne, da li smo taj novac mogli da preusmerimo na nešto drugo i slično.
„Primer su upravo autoputevi, pošto je groh novca otišao upravo u infrastrukturu, značajan deo toga upravo u autoputeve. Sada ćemo smo mi po autoputevima, da postanemo prvi u regionu. To je super, ali vi ste onda zanemarili mrežu lokalnih puteva, koji su u znatno lošijem stanu nego što je prosek u centralnoj i istočnoj Evropi“, objašnjava.
Ulaganje u obrazovanje nije atraktivno kao ulaganje u autopute, smatra.
„Jer u autoputema ljudi jako brzo vide benefit i osete neki boljitak u svom životu ili smanjenje troškova transporta ako se bave biznisom. Ljudi to brzo osete i onda je samim tim popularnije za slikanje, odnosno za korišćenje u političke svrhe“, zaključuje.
Izvor: N1
Foto: Pixabay