„Pratićemo situaciju u vezi sa cenom kafe“, poručio je juče ministar trgovine Tomislav Momirović, komentarišući najave da bi od 1. jula kafa mogla da poskupi.
Kako je pisala Politika, Atlantik grupa, vlasnik, skoro pa svih najvećih brendova mlevene kafe koji se prodaju u Srbiji, a pre svega „grand“ i odnedavno „donkafe“, već je poslala nove cenovnike trgovcima.
Koliko će poskupljenje biti, nije poznato, a nagađa se da bi moglo biti i do 50 odsto.
Atlantik grupa je u odgovoru Danasu istakla da posluju u „okruženju visokih cena sirovina i usluga, u slučaju kafe uglavnom usled slabije berbe, logističkih problema s pristizanjem brodova, male raspoloživosti kafe na spot tržištu i involviranosti fondova na berzama“.
„Kod arabike je konkretnije zbog logističkih problema dostave kafe iz Brazila kasnila isporuka kafe od kraja 2023. Investicioni fondovi su kratkoročno iskoristili manjak kafe u zemljama konzumenata i podigli nivo berze, a time i cenu arabike na visok nivo. Kod robuste postoji i izazov nedovoljne raspoloživosti u 2024. zbog nepovoljnih vremenskih uslova u zemljama porekla. Dva najveća proizvođača, Vijetnam i Indonezija, su zbog nepovoljnih vremenskih uslova podbacila s berbama. Problem su i visoke cene zbog izazova u transportu (napadi na tranzitne brodove, produženo vreme tranzita za duplo ili više) te posledično viših cena“, navode u Atlantik grupi.
Oni navode da „iako je nemoguće internim uštedama anulirati kretanja na svetskim berzama sirovina, mi smo i do sada kroz kontinuitet kriza maksimalno vodili računa o tome da teret poskupljena u čitavom lancu poslovanja ne prenesemo, svakako ne većim delom, na potrošača. Naš pristup je vidljiv i iz finansijskih izveštaja Atlantic grupe, gde je vidljivo da smo kroz kontinuitet kriza iza nas nastojali da zaštitimo našeg potrošača od dramatičnih poskupljenja nauštrb sopstvene profitabilnosti“, zaključuju oni.
Zaista, sirova kafa je na globalnom tržištu od početka godine poskupela za 30 odsto, a od novembra prošle godine za više od 60 odsto.
Vremenske neprilike pogodile su najveće proizvođače arabike (Brazil) i robuste (Vijetnam), a otežan je i transport. Cena kafe je na rekordnom nivou u poslednjih 45 godina.
Međutim, ono što izaziva sumnju u javnosti je struktura tržišta kafe u Srbiji.
Naime, od februara ove godine, na tržištu mlevene kafe u Srbiji, Atlantik grupa drži 70-80 odsto tržišta. Naime, tada je Komisija za zaštitu konkurencije odobrila preuzimanje Štraus Adriatika od strane Atlantik grupe, što je zapravo spajanje dva ubedljivo najveća igrača na tržištu mlevene kafe u čijem portfoliju je većina brendova mlevene kafe na našem tržištu.
Komisija je odobrila akviziciju uz određene uslove, od kojih su najvažniji prodaja jedne od fabrika kafe Atlantik grupe u Srbiji, prekid proizvodnje za robne marke i izveštavanje Komisije o stanju na tržištu kafe.
U izveštaju KZK, pak, nema ograničenja u vezi sa promenama cena.
Zanimljivo je da je na tržištu EU rast cena kafe zapravo znatno usporen, barem u prva tri meseca ove godine, za kada je Eurostat objavio podatke.
Najveći talas poskupljenja je zabeležen krajem 2022. godine od oko 17 odsto međugodišnje.
U martu je rast cena pao na jedan odsto.
Međutim, i u okviru EU razlikuju se stope poskupljenja kafe, a najveći rast u martu međugodišnje zabeležen je baš kod naših komšija. U Hrvatskoj je poskupljenje iznosilo 7,4 odsto, u martu 2024. u odnosu na mart 2023, u Rumuniji 6,8 odsto, a u Bugarskoj 6,6 odsto.
Recimo u zemljama kao što su Finska i Litvanija kafa je pojeftinila po 15 odsto.
Ali prethodnih godina ni Srbija nije pošteđena poskupljenja kafe. Prema podacima Ministarstva trgovine, kilogram mlevene kafe u februaru 2021. godine koštao je 1.190 dinara, u februaru naredne godine 1.457 dinara, a naredne 2023. u istom mesecu ona je već koštala 1.672 dinara po kilogramu. U februaru 2024, što je poslednji podatak Ministarstva, koštala je 1.730 dinara. Rast cene kafe za tri godine iznosio je celih 45 odsto.
Trenutno, cena 100 grama mlevene kafe u maloprodaji kreće se od 170 do 220 dinara.
Čak i u uslovima poskupljenja sirovine, podozrenje potrošača postoji zbog odluke Komisije za zaštitu konkurencije iz februara ove godine da su se Atlantik grupa i Adriatik Štraus dogovarale oko cena tokom 2021. godine.
„Komisija je utvrdila da su se ta privredna društva dogovorila i usaglašavala poslovnu strategiju direktnom ili indirektnom razmenom informacija u vezi sa cenovnom politikom i budućim veleprodajnim cenama mlevene kafe u Srbiji“, zaključila je Komisija.
Ni stručnjake ne iznenađuje da će kafa poskupiti nakon ukrupnjavanja.
Boban Stojanović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu podseća da se sve iznad 40 odsto tržišnog učešća tretira kao dominantan položaj na tržištu.
„To nije kažnjivo, ali jeste kažnjiva zloupotreba tog dominantnog položaja. Ukoliko do toga dođe, za to je odgovorna Komisija koja je odobrila koncentraciju. Očekivano je da se dominacija odrazi na rast cena, posebno sada kada to tržište ima i odlike monopola“, ocenjuje Stojanović.
Ekonomista Božo Drašković napominje da se ne seća da je KZK skoro odbila neki zahtev za koncentraciju.
„Sa 40 odsto je dominantan položaj, a sa 70 odsto to je zapravo monopol. Takav igrač može da diktira i količine i cene. Može čak da izazove i nestašice kako bi opravdao poskupljenja. Osim koncentracije, kod prerađivača kafe, imamo dosta koncentrisano i tržište maloprodaje na kom dominiraju trgovinski lanci. Treba imati na umu da monopolisti ima cilj da maksimiziraju profit, a obično za kupca to znači manji kvalitet po većoj ceni“, napominje Drašković.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay