Preduzeća u Srbiji su prošlu godinu, kada se sve sabere i oduzme, završila sa dobitkom od 972,4 milijarde dinara. Rezultat je 12,3 odsto bolji nego godinu pre, pokazuje Godišnji bilten finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre.
Kao i ranijih godina, profit im je donela primarna delatnost. Prošle godine, u nešto većem problemu su bili – zaduženi. Gubitak iz finansiranja je dupliran i dostigao je 101,9 milijardu dinara.
Poslodavci su platili cenu skupljih kredita. Mala je šansa da će u ovogodišnjim bilansima troškovi kamata biti znatno manji. Uzde Evropske centralne banke, a za njima i Narodne banke Srbije, tek su počele da popuštaju. U bilansima bi to moglo da se upiše tek sledeće godine.
Profit iz poslovanja
Prošla godina je deveta za redom koju je privreda ispratila punih džepova, sa profitom.
„Poslovni prihodi iznose 18.126 milijardi dinara i porasli su za 2,7%, dok su poslovni rashodi iskazani u iznosu od 16.867 milijardi dinara i uvećani su za 2,2%“, navodi APR. „Pozitivan rezultat je zabeležen i iz ostalih aktivnosti koje se odnose na usklađivanje vrednosti imovine i potraživanja, otpisanih potraživanja i ostalih aktivnosti, gde je prikazan dobitak od 17,7 milijardi dinara, za razliku od prethodne godine kada je negativan rezultat bio 46,5 milijardi dinara. S druge strane, u delu finansiranja gubitak je više nego dupliran i iznosi 101,9 milijardi dinara“.
Na troškovnoj strani finansiranja, najviše su porasli rashod kamata – ravno 66,4 odsto. U 2022. godini krediti su, tačnije kamate na njih, privredu koštali 104 milijarde dinara, a lane čak 173 milijarde.
Istina, od rasta kamata koristi su imali i oni koji su finansirali druge, ali je njih očigledno manje. Stavka „prihodi od kamata“ lane je skoro duplirana. Sa 28,3 milijarde, dostigla je 55,7 milijardi dinara.
Preduzeća u Srbiji su prošlu godinu, kada se sve sabere i oduzme, završila sa dobitkom od 972,4 milijarde dinara. Rezultat je 12,3 odsto bolji nego godinu pre, pokazuje Godišnji bilten finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre. Kao i ranijih godina, profit im je donela primarna delatnost. Prošle godine, u nešto većem problemu su bili – zaduženi. Gubitak iz finansiranja je dupliran i dostigao je 101,9 milijardu dinara.
Poslodavci su platili cenu skupljih kredita. Mala je šansa da će u ovogodišnjim bilansima troškovi kamata biti znatno manji. Uzde Evropske centralne banke, a za njima i Narodne banke Srbije, tek su počele da popuštaju. U bilansima bi to moglo da se upiše tek sledeće godine.
Profit iz poslovanja
Prošla godina je deveta za redom koju je privreda ispratila punih džepova, sa profitom.
„Poslovni prihodi iznose 18.126 milijardi dinara i porasli su za 2,7%, dok su poslovni rashodi iskazani u iznosu od 16.867 milijardi dinara i uvećani su za 2,2%“, navodi APR. „Pozitivan rezultat je zabeležen i iz ostalih aktivnosti koje se odnose na usklađivanje vrednosti imovine i potraživanja, otpisanih potraživanja i ostalih aktivnosti, gde je prikazan dobitak od 17,7 milijardi dinara, za razliku od prethodne godine kada je negativan rezultat bio 46,5 milijardi dinara. S druge strane, u delu finansiranja gubitak je više nego dupliran i iznosi 101,9 milijardi dinara“.
Na troškovnoj strani finansiranja, najviše su porasli rashod kamata – ravno 66,4 odsto. U 2022. godini krediti su, tačnije kamate na njih, privredu koštali 104 milijarde dinara, a lane čak 173 milijarde.
Istina, od rasta kamata koristi su imali i oni koji su finansirali druge, ali je njih očigledno manje. Stavka „prihodi od kamata“ lane je skoro duplirana. Sa 28,3 milijarde, dostigla je 55,7 milijardi dinara.„Pravno je sasvim izvodljivo da pravno lice, ukoliko je likvidno, pozajmljuje sredstva“, kaže za Forbes Srbija finansijski konsultant Vladimir Vasić. „To može ako ima viška likvidnosti. Ne može da bude kredit. Mogu da pozajme sredstva sa kamatom, ali mogu i bez kamate. Nemamo predstavu koliko je taj vid finansiranja prisutan, ali se sreće“.
Firma sme da pozajmljuje, ali ne i da kreditira
Regulativa, pa i Narodna banka Srbije, razlikuju pojmove kredit i zajam. Ugovor o zajmu može zaključiti bilo koji zajmodavac, dok ugovor o kreditu može zaključiti isključivo banka ili drugo zakonom ovlašćeno lice u svojstvu davaoca kredita.
„Naime, nije zabranjeno da neko fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice u određenoj situaciji pozajmi novac drugom licu, ali je bavljenje kreditiranjem, uključujući i pozajmice između pravnih lica, ne samo zabranjeno već predstavlja i krivično delo, bez obzira na to koji se termin koristi za tu delatnost i bez obzira na to kako se imenuju ugovori koje lica koja se nezakonito bave ovom delatnošću zaključuju s građanima ili drugim licima kojima novac stavljaju na raspolaganje“, ističu u NBS.
Da bi pravni posao predstavljao ugovor o zajmu, a ne ugovor o kreditu, pojašnjavaju u NBS, od bitnog značaja je da se zajmodavac, koji nije banka, ne bavi pozajmljivanjem novca kao svojom delatnošću, jer bi u suprotnom takav ugovor imao pravnu prirodu ugovora o kreditu.
„Dodatna indicija koja može ukazivati na to da se pravno lice, preduzetnik ili drugo fizičko lice „bave“ nedozvoljenim kreditiranjem jeste i činjenica da sredstva ostvarena po osnovu kamata predstavljaju redovan ili značajan izvor prihoda ili dobiti za određeno lice ili da se sredstva pozajmljuju po kamatnim stopama višim od zakonom propisanih ili kamatnih stopa koje se primenjuju u finansijskom sektoru“, dodaju u NBS.
Bitno je napomenuti da je kod ugovora o kreditu kamata bitan element ugovora, dok se kamata kod ugovora o zajmu može ugovoriti, ali i ne mora.
Prerađivačka industrija najviše trpi
Najveći gubitak iz finansiranja imala je prerađivačka industrija. Dostigao je 48,8 milijardi dinara, 59 odsto više nego u 2022. Rashodi kamata su dostigli 33,5 milijardi dinara, 61 odsto više nego godinu pre. Kada se ovo umanji za novac koji im je finansiranje donelo, rezultat je minus od 35,6 milijardi dinara.
Komunikacije i informisanje su rekorderi po rastu gubitka iz finansiranja. Lane su u ovom segmetnu bili u minusu 25,3 milijarde dinara što je čak 177,9 odsto više nego godinu pre. Može se reći da su kamate kumovale ovakvom rezultatu. Na njih su dali 20,3 milijarde dinara, čak 110 odsto više nego ranije. Kada se oduzme dobit iz finansiranja, nedostaje im 22,3 milijarde dinara.
Firme koje posluju u trgovini na veliko i malo prilikom finansiranja su ostvarile gubitak od 35,2 milijarde dinara, 62,4 odsto veći nego godinu pre. Kamate su ih koštale 30,4 milijarde dinara – čak 72 odsto više nego 2022. Ovaj segment im je, s druge strane, doneo 13,7 milijardi dinara, pa je konačan rezultat gubitak od oko 21,5 milijardi dinara.
I privreda birala gotovinske kredite
Prošlu godinu su definitivno obeležile veće kamatne stope.
„Vidi se iz izveštaja Kreditnog biroa da su u ukupnoj sumi gotovinski krediti premašili i stambene. Uzimala ih je i privreda suočena sa izazovima likvidnosti, a oni su najskuplji proizvod“, kaže Nikola Stakić, profesor Singidunum univerziteta. „To dolazi na naplatu. Ovo što je prošle godine i tokom prve polovine ove godine evidentno je trošak kamata. Privreda se zadužila, ali ne zbog razvojne komponente. To bi bili dugoročni krediti, a struktura naginje kratkoročnim. Bili su im neophodni da bi pregurali“.
Naglo zatezanje monetarne politike mnoge firme je nateralo da odlože uzimanje dugoročnih kredita.
„Morali su da preguraju izazovne okolnosti zbog naglog rasta kamatnih stopa. One su iz negativnih otišle na 4–5 odsto“, dodaje Stakić. „Privredi je trebalo vreme da se poslovno prilagodi. Nisu mogli u potpunosti da preliju te troškove na krajnji proizvod. Neke industrije nemaju taj efekat i oni su pretrpeli štetu i smanjili profitabilnost“.
Saobraćaju i skladištenju je finansiranje donelo gubitak od oko 13,6 milijardi dinara, građevinarstvu oko 12 milijardi dinara, a poljoprivredi 5,6 milijardi.
Ko je zaradio na transkacijama
Retki sektori se mogu pohvaliti finansijskim umećem, dobici su im nadmašili gubitke. Tako je na primer rudarstvo u 2023. preokrenulo ovaj deo bilansa. Najpre su gubitak iz finansiranja sveli na svega desetinu onog iz 2022 – sa 15 milijardi su došli do 1,5 milijardi dinara. Ni njih kamate nisu mimoišle, rashodi za njih su porasli 91 odsto i stigli do 5,8 milijardi dinara. Ono što je preokrenulo njihovu situaciju su finansijski rashodi sa povezanim preduzećima. Pre dve godine im je to odnelo 14,9 milijardi dinara, a lane 3,1 milijardu.
Rudarske kompanije su pritom u 2023. ostvarile dobitak iz finansiranja od 7,6 milijardi, tako da su u ovom segmentu poslovanja bili u plusu 6,1 milijardu dinara.
Finansiranje je veće prihode od rashoda donelo i firmama koje posluju u snadbevanju električnom energijom, vodom i prirodnim gasom. Na dobitku su 1,4 milijardi dinara.
Popuštanje će se tek osetiti
Posle smanjenja referentnih kamatnih stopa, evropske i domaće, ovaj trend bi narednih meseci mogao da se nastavi.
„Pod pretpostvakom da nemamo neke sistemske velike šokove, koji bi uticali na inflatorna kretanja, imamo predviđanja da bi ECB još dva puta mogla da smanji stope za 0,25 procentnih poena, a NBS bi to sa malim zakašnjenjem uradila“, smatra Nikola Stakić. „Ovo je iz psihološkog ugla važno, jer mi od 2019. godine imamo monetarno zatezanje. To je dobar signal. Zaoštravanje je verovatno iza nas i privreda čeka te signale da planira investicione cikluse i dugoročne kredite, gde su i kamatne stope povoljnije“.
I Vladimir Vasić očekuje efekat smanjenja referetnih kamatnih stopa.
„Monetarnom politikom je podignuta cena novca i to se prenelo nekome kao trošak, a nekome, bankama, kao prihod“, kaže Vasić. „Efekat smanjenja stopa ECB i NBS neće značajnije uticati na poslovanje u ovoj godini. U bilansima će se videti tek krajem 2025. godine“.
Izvor:Forbes
Foto: Pixabay