Ultraprerađena hrana zamenila je u velikoj meri ishranu ljudi širom sveta, uprkos tome što postoji pregršt dokaza o rizicima koje predstavlja i treba da bude prodavana sa upozorenjima, poput onih koje imaju cigarete i duvanski proizvodi.
Profesor Karlos Monteiro sa Univerziteta Sao Paolo, koji je i smislio kovanicu „ultraprerađena hrana“, izneće ove nedelje na Međunarodnom kongresu o gojaznosti dokaze o sve većoj opasnosti koju ultraprerađene namirnice predstavljaju po decu i odrasle.
– Ultraprerađena hrana čini sve veći udeo i često je dominantna u ishrani ljudi širom sveta, uprkos rizicima po zdravlje i razvoj velikog broja hroničnih bolesti – istakao je Monteiro za Gardijan.
Ono što je veoma zabrinjavajuće jeste da ultraprerađena hrana sve više menja zdraviju, manje prerađenu hranu i smanjuje kvalitet ishrane. Ovakva vrsta hrane izaziva pandemiju gojaznosti i drugih hroničnih bolesti direktno povezanih sa ishranom, poput dijabetesa.
Rapidan porast globalne potrošnje ultraprerađene hrane
Apel stručnjaka dolazi usred rapidnog porasta globalne potrošnje ultraprerađene hrane, poput raznih vrsta prerađenih pahuljica, proteinskih štanglica, gaziranih pića, gotovih obroka i brze hrane.
Primera radi, ultraprerađene namirnice čine više od 50 odsto ishrane u Velikoj Britaniji i SAD. Kod nekih ljudi, posebno mlađih i siromašnijih, ishrana je sačinjena čak od 80 odsto ovih namirnica.
U februaru je objavljena ogromna naučna analiza koja je direktno povezala ultraprerađenu hranu sa 32 različita štetna efekta po zdravlje, uključujući visoki rizik od srčanih bolesti, rak, dijabetes tipa 2, loše mentalno zdravlje i ranu smrt.
Monteiro i njegove kolege su prvi put koristili izraz „ultraprerađena“ hrana pre 15 godina u klasifikaciji koja sadrži četiri grupe – minimalno prerađena hrana, prerađeni sastojci za kuvanje, prerađena hrana i ultraprerađena grana.
Za Gardijan kaže da je toliko zabrinut zbog efekta koji ultraprerađena hrana ima po globalno zdravlje da studije i naučna upozorenja više nisu dovoljni da alarmiraju javnost.
Potrebne su društvene kampanje kao one usmerene protiv korišćenja duvana.
– Reklamiranje ultraprerađene hrane trebalo bi da bude zabranjeno ili veoma ograničeno i trebalo bi uvesti nalepnice na proizvode poput onih na paklama cigareta – navodi Monteiro.
Šta je ultraprerađena hrana
Ultraprerađena hrana uobičajeno ima više od jednog sastojka koji se ne nalazi u domaćinstvima. U sastavu najčešće ima mnogo aditiva i sastojaka koji se uobičajeno ne koriste u kuhinjama, poput konzervansa, emulgatora, zaslađivača, veštačkih boja i ukusa.
Neki od najpopularnijih primera ove vrste hrane su: sladoled, šunke, čips, kobasice, zapakovani hlebovi masovne proizvodnje, mnoge vrste pahuljica, biskviti, voćni jogurti, instant supe, neka alkoholna pića…
Izvor: RTS/Ekapija.com
Foto: Pixabay