U bajkama za decu, jašu je veštice, u narodnoj izreci, potrebna je kako biste prvo očistili svoje, pre nego li zavirite u komšijsko dvorište, a sve se češće upotrebljava i u sportskom žargonu kao sinonim ubedljive pobede. Za Srbiju, znači i mnogo više.
Reč je naravno o metli, predmetu koji ne gubi na popularnost ni modernizacijom. Svi je koriste, a ko je pravi? Pravi se od sirka, a najviše proizvodi na potezu Bački Petrovac – Selenča, što Srbiju čini jednim od najvećih izvoznika metle u svetu.
U Selenči proizvodnju radi dvedesetak slovačkih porodica. Jasmina Gašparoviski, treća je generacija koja nastavlja posao. Do pre nekoliko godina, zajedno su proizvodili i do pet miliona metli godišnja, a Srbija je bila četvrti izvoznik na planeti.
„Sada je to negde možda oko 3,5 miliona. Dosta ljudi živi od ovog posla, sigurno da mi koliko nas ima zapošljavamo negde oko 200 ljudi. Našom metlom čisti ceo svet. Znači, metla ide u celu Evropu, mi radimo Rusiju, kolege znam da su radile za Ameriku, mi smo nešto izvezli u Maroko, tako da ne znam da li ima mesta gde nema naše metle”, navodi Jasmina Gašparovski, direktorka firme za proizvodnju metli.
U Srbiji se sirak sadi na 750 hektara, od čega je 700 u Vojvodini. Za tako mali region, izuzetno doprinose u finansijskom pogledu, ocenjuju u Privrednoj komori Vojvodine.
Prihod od 10 miliona evra od izvoza
Mladen Petković, sekretar Privredne komore Vojvodine kaže: „Godine 2021, jedanaest miliona evra izvoza, 2022. godine desetak miliona evra izvoza i 2023. – 10,5 miliona evra“.
Kad se sirak donese sa njive, sledi odvajanje semena od metlice, prerada u nekoliko faza. Majstorski posao koji se dobrim delom još uvek obavlja rukom.
„Dobijamo materijal za metle drške, žice, eksere, sirak, motamo metle, radimo po narudžbini kupca, kupac traži određenu gramažu, radimo od 15 do 20 vrsta metli”, kaže Pero Farkaš, radnik u proizvodnji.
Gotova metla ide po ceni od 2,5 evra, u Nemačkoj se prodaje za 18, stara boljka – žali se Jasmina, koja ističe i mnogo veće probleme. Najveći uvoznici su u ratu, zbog čega su i porudžbine smanjene. Proizvodnja je poskupela, a ljudi iz sela odlaze i nema ko da radi. Bivši radnik, objasnio joj je i razloge odlaska.
„Kada je odlazio, rekao je da nije problem u novcu, da on zaradi, da on može ovde lepu platu da zaradi, problem je što on više ovde nema sa kim da kuva kotlić, tako da, ovo naše selo konkretno Selenča, se konkretno prepolovilo u zadnjih 3, 4 godine” , navodi Jasmina Gašparovski, direktorka firme za proizvodnju metli.
Rešenja postoje, ali, kako kažu, nema ko ih sasluša. Ukoliko ne bude bolje, potražiće i sami nove poslovnu priliku.
„Potrebno nam je da rešimo odlaganje otpada koji ostaje kada preradimo sirak, potrebno nam je da nam se vrati stimulacija od šest odsto, potrebno je da se malo umanje nameti – da nas neko pogleda”, smatra Jasmina Gašparovski, direktorka firme za proizvodnju metli.
Za metlu ne brinu, kažu, postojaće dok je sveta, samo je pitanje da li će je i u budućnosti masovno proizvoditi porodice iz Selenče.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay