Vrućine su goruća, ne samo klimatska i meteorološka već i ekonomska tema. Ekstremne temperature utiču na pad produktivnosti, a samim tim na privredu i ekonomiju sveukupno, kaže profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković. Navodi da je potrebno prilagoditi se klimatskim promenama.
Ekstremne vrućine ne utiču samo na delatnosti koje se obavljaju na otvorenom prostoru, kao što su poljoprivreda i građevinarstvo, kaže profesorka Žarković.
– Pogođene su i oblasti koje se odvijaju u zatvorenom prostoru, kao što je industrija, pa i transport, naravno, ali i recimo turizam – objašnjava profesorka Žarković.
Ističe primer u kojem je planirano putovanje u zemlju koja se suočava sa ekstremnim vremenom, a koje se zbog takvih uslova odlaže.
Pad produktivnosti usled vrućine košta privredu, kaže profesorka Ekonomskog fakulteta.
– Istraživanja ekonomista konkretno pokazuju da kada temperatura ide iznad 32, već 33-34 stepena, produktivnost značajno opada – navodi Žarkovićeva za RTS.
Ističe da opadanje produktivnosti upravo i košta samu privredu.
– Od ovih većih privreda gde su već rađene neke procene, kao recimo, sa američkim državama, to je već svake godine 100 mlrd USD – saopštava profesorka.
Kaže da je reč o ogromnom novcu u smislu gubitka produktivnosti.
– Izraženo u BDP-u to je pola procenta BDP-a što uopšte nije malo. Svake godine sa predviđanjima da će se ti troškovi uvećati – objašnjava Žarkovićeva.
Nisu u pitanju samo troškovi korišćenja električne energije, pomeranja u planovima projekata, ili u poljoprivredi, tvrdi profesorka.
Objašnjava da nastaju i problemi koji padaju na državu i na zdravstveni sistem.
– Ljudi odlažu. Recimo, odlaze na bolovanja, a vi to morate onda da platite. Do nekih i ozbiljnijih zdravstvenih problema, dakle, to su sve troškovi koji će samo nekako da kumulirano rastu, ako se nešto ne uradi – objašnjava sagovornica.
Saradnja javnog i privatnog sektora
Prilagođavanje uslova rada je konkrena stvar koja treba da se uradi, naglašava profesorka Žarković.
– Već mnoge zemlje to primenjuju, i konkretno i u poljoprivredi, i u građevinarstvu, da se radni proces obavlja tokom noći ili da se počinje veoma rano, ujutru – kaže za RTS.
Smatra da promena načina organizovanja poslovnog procesa na duži rok mora da bude kroz saradnju između privatnog i javnog sektora.
– Da se poštuju pravila o ozelenjavanju prostora, mislim, to je sad već dobro poznato, arhitekte to znaju, koliki minimalni procenat površina mora da bude zasađen, da to budu zelene površine, naravno, jer tada opada temperatura – kaže profesorka.
Govori i o novim mehanizmima za hlađenje prostorija, ali da je to verovatno veliki trošak za privatni sektor i da zato kaže da je potrebno partnerstvo sa državom jer će „konačno taj trošak onda na kraju pasti na državu“.
Procene o gubicima u Srbiji usled ekstremnih temperatura moraju da krenu od privatnog sektora – „oni najbolje znaju kako da organizuju svoj poslovni proces“.
– Ovo su globalne klimatske promene, male zemlje trpe i mi tu možemo manje da uradimo, jer mi smo najmanje i doprineli ovim globalnim klimatskim promenama – rekla je ponovo navodeći potrebnu saradnju privatnog i javnog sektora.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay