U Srbiji je problem nelegalnih objekata višedecenijski. I dalje nema preciznih podataka o nelegalnim objektima, a najviše ih je u Beogradu. Da bi objekat bio ozakonjen mora da ispunjava određene prostorne i urbanističke uslove i mora se dokazati vlasništvo nad objektom, odnosno odgovarajuće pravo na zemljištu.
Nakon donošenja Zakona o ozakonjenju objekata 2015. godine, koji je trebalo da zaustavi dalje bespravno građenje, izgrađeno je, prema proceni, još više od 100.000 ovakvih objekata.
U međuvremenu, izmenama Zakona o ozakonjenju u oktobru prošle godine omogućeno je legalno priključenje na komunalnu infrastrukturu nelegalno izgrađenih objekata i to, kako su naveli nadležni, privremeno.
Prijavljivanje građana koji žive u takvim objektima za priključenje na vodu i struju trajalo je do 15. oktobra 2023.
Advokatica Marija Pešović kaže za Euronews Srbija da se problemu nelegalnih objekata, nažalost, kraj ni ne nazire.
Ona navodi da popisanih nelegalnih objekata ima 1.670.000, prema podacima katastra.
„Nezvanični broj je oko 2,3 miliona, a stvarni broj verovatno nikada nećemo saznati“, rekla je Pešović.
Zašto je proces spor i dugotrajan?
Kada je donet novi zakon o ozakonjenju, kaže Pešović, delovalo je kao da je stiglo rešenje da se legalizacija okonča.
„Olakšan je postupak maksimalno, u Beogradu prebačena nadležnost na gradske opštine, dat je krajnji rok okončanja svih postupaka. Međutim, u praksi se ispostavilo da ništa od ovoga nije dalo rezultate u smislu ubrzanja postupaka. Na prvom mestu, jako je mnogo vremena trebalo da se sektori u opštinama prilagode i nauče novi posao. Prebačen je veliki broj predmeta na sektore u opštinama koje nisu imale dovoljan broj zaposlenih za ovaj obim posla“, navela je Pešović.
Ona je rekla da je Ustavni sud u novembru 2022. u postupku za utvrđivanje ustavnosti odredbe člana 26 stav 1 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata doneo odluku da je neustavan.
„Dakle, više ne postoji rok za ozakonjenje, koji je bio 6. novembar 2023. godine. To nas opet vraća na početak i to da nemamo jasan rok dokle će sve ovo trajati“, kaže Pešović.
Prema njenim rečima, Ustavni sud je 5. juna 2020. godine doneo odluku koja se odnosi na odredbu stava 7 člana 10 Zakona, a koju je Ustavni sud proglasio neustavnom.
Ta odredba glasi da ukoliko je suvlasnik znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio, smatraće se da postoji saglasnost za ozakonjenje, te se u tom slučaju ne dostavlja dokaz propisan stavom 6. ovog člana.
„Ideja je bila da se olakša postupak u smislu, ako je neki suvlasnik upoznat sa postojanjem objekta, nije se bunio sve ove godine, smatra se da je saglasan. Ustavni sud je tu odredbu ukinuo i ponovo i u ovom smislu stvar vratio na početak“, rekla je Pešović.
Ona je dodala da ove saglasnosti u praksi donose velike probleme jer je za ozakonjenje objekata na jednoj parceli potrebno doneti saglasnosti ostalih suvlasnika parcele.
„Dešava se da na jednoj parceli imamo 30-40 suvlasnika, posebno u Beogradu kada su u pitanju zajednička dvorišta, nadogradnje… Jako veliki broj predmeta stoji u mestu jer ne mogu da se pribave saglasnosti svih suvlasnika iz različitih razloga: loši komšijski odnosi, nerešeni imovinski problemi, ostavinski postupci, vlasnici u inostranstvu, mnogo razloga ima“, navela je Pešović.
Jedan od problema na državnom nivou, kako je navela, jeste i to što nemaju sve jedinice lokalne smaouprave adekvatne prostorne planove, koji su osnovni uslov za ozakonjenje.
Agencija za prostorno planiranje, koja je formirana pre nekoliko meseci, kako kaže Pešović, trebalo bi da se bavi ovim pitanjima na malo detaljniji način.
U toj agenciji, koja je formirana sa zadatkom da završi legalizaciju, ranije su naveli da su neki od razloga zašto je legalizacija spora i dugotrajna i zato što građani podnose nepotpunu dokumentaciju, brojni su nerešeni imovinski odnosi, postoje investitori koji su prekršili projektne planove, a zatim nestanu.
„Nije prirodno da imamo jedan zakon koji omogućava legalnu gradnju i da imamo s druge strane normativ, odnosno, zakon koji omogućava legalizaciju“, rekao je ranije za RTS direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Đorđe Milić.
Milić smatra da će, u jednom momentu, morati da se u pravni sistem Republike Srbije uvedu svi bespravni objekti koji ispunjavaju uslove, te da se potpuno i beskompromisno sprovodi zakon, odnosno da se bespravna gradnja vodi kao krivično delo.
Milić je tada rekao da se priprema Centralni registar planskih dokumenata koji će biti javno dostupan.
Šta predlaže NALED?
Da dosadašnji pristup rešavanju problema nelegalne gradnje nije dao željene rezultate ni posle gotovo 30 godina smatraju u NALED-u navodeći da u gradovima koji imaju do 100.000 stanovnika, u proseku 40.000 predmeta čeka na ozakonjenje.
Navode da rešenje tog problema nudi i Siva knjiga NALED-a gde se kao jedan od prvih koraka ističe uspostavljanje Jedinstvene evidencije nelegalno građenih objekata i podnetih zahteva za ozakonjenje.
Ta jedinstvena evidencija bi putem digitalne platforme bila dostupna svim građanima na uvid, objavio je NALED u svom biltenu.
Evidencija treba primarno da obuhvati oko dva miliona objekata koji čekaju na ozakonjenje i sve podatke i dokumenta neophodna za okončanje postupka, radi lakšeg uvida i dopune od strane građana, ali i efikasnije kontrole nadležnih organa.
Kako se dodaje, centralizacijom sistema i uspostavljanjem portala za informisanje javnosti dodatno će se smanjiti prostor za korupciju u ovoj oblasti.
Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović je navela da milioni građana danas koriste nelegalne objekte za život ili rad, ali te objekte ne mogu da prometuju, da ih stave pod hipoteku, da bi dobili kredit, niti mogu u tim prostorima da registruju proizvodnu ili poslovnu delatnost.
„Ti objekti imaju mnogo manju vrednost, a pojedini nemaju ni uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu, pa nemaju ni vodu ni struju. Velika većina je podnela zahtev za legalizaciju, ali se na rešavanje tih zahteva čeka godinama. Zato je važno da se kompletna procedura što pre digitalizuje i da se svi koji su uključeni u ovaj proces uvežu u jedan centralizovani sistem, koji bi bio nalik portalu za izdavanje građevinskih dozvola. Tako bi se na jednom mestu sve završavalo – tu bi bili registrovani svi već podneti zahtevi, tu bi se podnosili novi zahtevi, vršila razmena dokumenata između državnih organa uključenih u ovaj postupak i građana, omogućilo praćenje predmeta, uplate takse za ozakonjenje i prijave poreza, pa sve do finalnog upisa u katastar“, rekla je Bojović.
Troškovi ozakonjenja
Što se troškova ozakonjenja tiče, plaća se taksa na ozakonjenje koja za stambene objekte iznosi 5.000 dinara za objekte do 100 kvadrata, 15.000 dinara za objekte do 200 kvadrata, do 300 kvadrata 20.000 dinara, a preko 300 kvadrata 50.000 dinara.
Za komercijalne objekte do 500 kvadrata taksa je 250.000 dinara, do 1.000 kvadrata 500.000 dinara, do 1.500 kvadrata 1.000.000 dinara, a preko 1.500 kvadrata iznosi 3.000.000 dinara.
Pešović kaže da je osim takse potrebno platiti i geodetske usluge i usluge arhitekte za Izveštaj o zatečenom stanju sa geodetskim elaboratom, koji u zavisnosti od kvadrature, može iznositi i nekoliko stotina evra, ali i više.
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay