Pre tri godine stigli su na Bled. Potom su dobili posao u termama Moravske Toplice, hotelu Bernardin Sava Hotels&Resorts-a u Portorožu…
Roboti-pomoćnici u ugostiteljstvu slika je po restoranima i barovima u Sloveniji. Digitalni asistenti donose/odnose kafu, porcije s voćem; odvoze upotrebljeno posuđe u kuhinju. Velika su pomoć konobarima. Mogu da ponesu do 40 kilograma i “prelaze” dnevno 15 km.
U restoranu, na obali Bledskog jezera grupi novinara iz Srbije osveženje je donela konobarica iz Leskovca.
Kako kaže u ovoj zemlji regiona je na “privremenom” radu već nekoliko godina. Brzo je naučila slovenački i kada priča ne čuje se ni trunka rodnog, južnjačkog akcenta.
Luka Stepančič, izvršni direktor Sava Hoteli Bled, kaže da je problem radnika u turizmu evidentan u celom regionu, ne samo u ovoj zemlji. Iz Srbije imaju sezonske i stalno zaposlene. – Sarađujemo sa hotelijerskim i ugostiteljskim školama iz Srbije kako bi ponudili priliku da njihovi diplomci prvi posao nađu kod nas, kaže on.
Jedan broj dođe, proba, ostane neko vreme pa se vrati. Neki, kao vredna Leskovčanka odlučuju se na duži ostanak, a sve češća praksa je da Slovenija bude samo prva stanica za dalji odlazak u druge države EU.
Broj radnika iz inostranstva u Sloveniji raste
Roboti su za turiste u Sloveniji iako su prvi stigli pre tri godine -atrakcija. Izazivaju osmehe i scenografija su za slikanje, poput prelepe prirode ili istorijskih znamenitosti.
Ukoliko se trend nedostatka radne snage, posebno u pikovima letnje i zimske turističke sezone, ne zaustavi pitanje je da li će se za koju godinu umesto sa robotima gosti fotografisati sa barmenom ili konobarem?
Prema podacima državnog Statističkog ureda, broj zaposlenih stranih državljana u Sloveniji nastavlja da raste.
U trećem mesecu ove godine broj zaposlenih, stranih državljana (bez sektora poljoprivrede) porastao je za 1,1 odsto, na mesečnom nivou, i iznosio je 144.200 lica.
Što je 15,6 odsto ukupnog radno sposobnog stanovništva.
Interesantno je da “ trbuhom za kruhom“ u ovu zemlju regiona dolaze radnici iz čak 150 država sveta!
Njih oko 19.100 su iz zemalja članica EU, a nešto više od 125.100 su iz drugih delova sveta. Ipak, najbrojniji su i dalje radnici iz komšiluka.
Kako se navodi na sajtu slovenačkog zavoda za statistiku najviše je državljana Bosne i Hercegovine, njih nešto više od 70.600, što je skoro polovina ino-radnika.
Zatim, slede osobe koje dolaze s Kosova (oko 16.600), Srbije (oko 15.900), Hrvatske (oko 11.100), Severne Makedonija (oko 9.400).
U odnosu na mart 2023. godine, broj zaposlenih stranih državljana u Sloveniji povećan je za 11,4 odsto.
Oblasti gde se zapošljavaju su: saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo i hotelijerstvo, zdravstvo, obazovanje, nega, prerađivačka industrija: metalna, drvna, prehrambena…
Prošlog meseca u dva najveća grada Srbije-Beogradu i Nišu, održani su skupovi na kojima je Zavod za zapošljavanje Republike Slovenije građanima Srbije predstavio informacije o životu i radu u Sloveniji.
Izdato 5.000 dozvola u 2023. za radnikeiz Srbije
Interesovanje građana Srbije za odlazak na rad u Sloveniju poslednjih godina je konstantan. U prošloj 2023. godini izdato je oko 5.000 dozvola, na osnovu međudržavnog sporazuma dve zemlje. Broj se odnosi kako na novoizdate tako i na produžene dozvole.
Prilikom obilaska vinarije Puklavec, u Podravskoj regiji, koja je poznata po vinu šipon, sorti belog grožđa, takođe, imaju problem radnika i to najviše u vreme berbe. – Sezonski radnici su problem. Prošle godine smo napravili sami propust, jer nam je prioritet bio broj berača, a ne kvalitet njihovog rada. Zato smo odlučili da za ovogodišnju berbu angažujemo samo penzionere i studente, kaže Luka Radiček, glavni enolog vinarije u kojoj se bezmalo čitav vek – od 1934.godine prave vina.
Prošle godine u Sloveniji su stupile na snagu izmene Zakona o strancima. Donete su u cilju ubrzanja i efikasnijih procedura dobijanja boravišne dozvole/potvrde o registraciji u EU; ukinute su neke do tada važeće obaveze za stance poput periodičnih provera “obima sredstava za život”.
I dalje je na snazi obaveza provere poznavanja slovenačkog jezika. Položeni ispit nivoa A2 je uslov za dobijanje dozvole za stalni boravak. Za sam ulazak u zemlju prag znanja je spušten sa A1 na znanje o nivou preživljavanja; a stranci dobijaju pravo na jednokratnu besplatnu proveru znanja slovenačkog jezika.
Za razliku od vinarije Puklavec iz koje se puža pogled na reku Dravu, prirodnu granicu sa Hrvatskom, na najvećoj plantaži za uzgajanje orhideja u ovom delu Evrope Ocean orchids, u Dobrovniku https://biznisuregionu.com/orhideje-iz-slovenije-krse-vatikan/ na samoj granici s Mađarskom, nemaju problem sa radnicima. Kako su nam rekli, imaju 60 zaposlenih od kojih je 40 u proizvodnji i svi su lokalno stanovništvo.
Izvor: Biznisuregionu
Foto: Pixabay