Ekonomisti UniCredita predviđaju ekonomski rast za oko 2,7% u 2024. i 2,9% 2025. godini u zemljama Centralne i Istočne Evrope[1], članicama Evropske unije. Predviđeni rast za Zapadni Balkan je za oko 3%.
„Privatna potrošnja će ostati najveći pokretač rasta, uz doprinos javnih investicija ove godine, a očekuje se da će se kapitalni troškovi oporaviti u 2025. godini. Neto izvoz neće podstaći ekonomski rast do sledeće godine“, komentariše Den Bukša (Dan Bucsa), glavni ekonomista UniCredita u najnovijem Kvartalnom izveštaju za Centralnu i Istočnu Evropu. Prema njegovim rečima, kupovna moć domaćinstava u CIE će nastaviti da raste tokom drugog kvartala 2024. i u 2025.
Očekivanja su da će mađarsko predsedavanje Savetom EU dati prioritet širenju EU na Zapadni Balkan, smanjenju migracija ka EU i poboljšanju konkurentnosti. Zapadni Balkan ima istorijsku priliku da se reformiše, dobije finansijska sredstva EU i, dugoročno gledano, pristupi Evropskoj carinskoj uniji. Do sada je reformski zamah i dalje slab, a ekonomisti UniCredita vide Crnu Goru kao lidera u pregovorima.
Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Bank komentarišući Izveštaj istakao je: “Imajući u vidu povoljna makroekonomska kretanja u prvoj polovini godine u našoj zemlji, ekonomisti su revidirali rast sa 3.0 na 3.4% do kraja 2024. Relaksiranje monetarne politike kao i snažan priliv stranih direktnih investicija bi dodatno trebalo da ubrza rast privatnih investicija u narednom periodu. Istakao bih i činjenicu da je za Srbiju od izuzetnog značaja snažna posvećenost realizaciji novom planu EU za Zapadni Balkan, koji bi dodatno imao uticaj na jači rast ekonomije i približavanje investicionom kreditnom rejtingu zemlje.”
Ekonomisti primećuju da su centralne banke postale opreznije tokom 2024. zbog upornog inflatornog pritiska, a usled labave fiskalne politike i ekspanzije potrošnje. Međutim, analitičari ocenjuju da tržišta sada možda potcenjuju broj smanjenja stopa u 2025. godini, uzevši u obzir da se referentne stope približavaju terminalnim stopama u ovom ciklusu.
Zemlje poput Mađarske, Slovačke, Poljske, Rumunije i Turske moraće da smanje svoje budžetske deficite, ali će ostati daleko od praga od 3% BDP-a. Fiskalni rizici su ograničeni u svim drugim zemljama CIE. „U odsustvu fiskalnog pooštravanja, vidimo rizike od snižavanja rejtinga države u Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj“, navodi se u izveštaju.