U Srbiji se danas obeležava Dan rudara u znak sećanja na veliki štrajk u Senjskom rudniku iz 1903. godine kada su pripadnici ove profesije prvi put organizovano pokušali da se izbore za svoja prava.
U najstarijem rudniku za eksploataciju uglja u Srbiji tog 6. avgusta pre više od 120 godina organizovan je prvi štrajk rudara zbog otpuštanja sa posla njih trojice i nesreće koja se prethodno dogodila.
Nakon devet dana štrajka, rudari su izborili povratak svojih drugova na posao, ali i kraće radno vreme i besplatan „olaj“ za svetiljke, odnosno generalno poboljšane uslove za rad.
Kakav je položaj rudara danas?
Na težak položaj onih koji mukotrpnim radom zarađuju „hleb sa sedam kora“ uoči 6. avgusta podsetio je Savez samostalnih sindikata Srbije u čestitki rudarima.
„I ove godine su zaposleni u rudnicima ostali u senci opšte polemike da li u našoj zemlji treba dozvoliti kopanje litijuma. Iako je ta tema, razume se, od izuzetne važnosti za budućnost zemlje i njenih stanovnika, o položaju onih koji svakodnevno doprinose energetskoj stabilnosti zemlje i njenom ekonomskom napretku mora se ukazivati svakodnevno, kako bi ta teška delatnost postala manje rizična. Pa, ipak, i dalje su glavni rudarski i sindikalni zahtevi – veća bezbednost na radu i bolji materijalni položaj“, navode iz SSSS.
Da je bezbednost rudara i dalje upitna svedoči niz nesreća u rudnicima u Srbiji i ove godine. Krajem jula došlo je do nesreće u rudniku Čukaru Peki, prilikom koje je život izgubio kineski državljanin Z. S. (31). Sredinom februara u nesreći u borskom rudniku povređeno 10 radnika, od kojih je jedan zadobio povrede pršljenova, a drugi otvoreni prelom noge, dok je samo dve nedelje ranije jedan rudar poginuo u rudniku olova i cinka „Veliki Majdan“ kod Ljubovije.
U svim ovim slučajevima pokrenuta je istraga koja bi trebalo da otkrije kako je došlo do nesreća i ko je za to kriv, ali o rezultatima istrage javnost nije obaveštena.
Tek jedna nesreća dočekala pravni epilog
U drugom slučaju koji se tiče najveće rudarske nesreće u Srbiji u 21. veku, 2024. ostaće upamćena kao godina u kojoj je javnost dočekala pravni epilog. Naime, Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu je, po treći put za nepune dve godine, odbacilo prijave za pokretanje krivičnog postupka za nesreću u kopu rudnika lignita „Soko“, 1. aprila 2022. godine u kojoj je poginulo osam rudara, a povređen 21, uz obrazloženje da „ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti“.
Nesreća u rudniku uglja dogodila se kada je iz dela kopa, prilikom obrušavanja zida, došlo do curenja opasnog gasa metana. Život su tom prilikom izgubili rudari Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Petar Petrović (31), Radovan Grujić (47), Branko Čokorilo (57), Branislav Zlatanović (54), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34). Tužilaštvo je za nesreću okrivilo „višu silu“.
Zarade „pod zemljom“
U Srbiji nešto više od 30.000 ljudi radi u sektoru rudarstva. Naravno, nisu svi na kopovima, veliki deo odnosi se na prateće službe od održavanja do komercijale dok je na iskopima, u jamama i na površinskim kopovima oko trećine tog broja. Najviše zaposlenih, oko 14.500 angažovano je u rudnicima uglja gde su uslovi najteži, ulaganja najmanja a plate najniže. Na eksploataciji nafte i gasa uposleno je 320 osoba, a u rudnicima metala malo preko 7.000. Na ostalim rudarenjima radi 3.300 radnika a malo više od 5.000 su uslužne delatnosti u rudarstvu.
U celom tom sektoru prosečna zarada prema poslednjim podacima iznosi nešto više od 123.000 dinara – za zaposlene u rudnicima uglja prosek je 120.000, na eksploataciji nafte 133.000, u rudnicima metala 135.500 dok prateće uslužne delatnosti ne računaju na više od 94.000 dinara, piše Demostat.
Međutim, plate rudara nisu ovolike, visoke zarade ostvaruju uglavnom visokoobrazovani kadrovi, dok oni koji rade pod zemljom imaju znatno niže prihode, uprkos rizicima koji nosi taj posao. Primera radi, u Rudniku na planini Rudnik rudari zarađuju 550 evra mesečno, ali to bi uskoro moglo da se promeni jer je danas ministar rada Zoran Ðorđević najavio da će im do 2025. godine porasti na 1.100 evra.
No, zarade nisu njihov jedini problem. Glavni rudarski i sindikalni zahtevi i dalje su, pored poboljšanja materijalnog položaja pripadnika ove profesije, veća bezbednost na radu. „Od nadležnih zahtevamo da učine sve kako bi se i nadalje, tradicionalno, rudarska oprema prenosila sa dede na oca i sina“, navodi SSSS.
Izvor: Beta, RTS, Telegraf, N1
Foto: Tunaolger, Pixabay