Na berze širom sveta u ponedeljak je veoma negativno uticala vest o rastu nezaposlenosti u SAD, ali je već danas situacija znatno bolja.
Juče je bila dovoljna samo objava da je američka nezaposlenost u julu skočila na 4,3 odsto da se u raznim delovima planete brokeri zabrinu do te mere da započnu sa paničnom trgovinom akcijama.
Najgore je u celoj situaciji prošao japanski indeks vodećih akcija Nikkei koji je izgubio 4.451 poen, što je njegov najveći pad poena u istoriji. Kada se gleda procentualno, ovaj indeks je pao za više od 12 odsto što je njegov najveći jednodnevni pad od oktobra 1987. godine. Taj pad je doveo do ukupnog gubitka Nikkei-a od 25 posto od početka jula.
Šta se ovde zapravo desilo? Strahovi od naglog usporavanja američke ekonomije povećali su očekivanja da će Federalne rezerve morati značajno da smanje kamatne stope. U trenutku kada Banka Japana povećava svoje kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju, povećava se vrednost jena u odnosu na američki dolar što akcije japanskih kompanija koje zavise od izvoza čini manje privlačnim.
Istovremeno, tehnološke akcije trpe zbog kombinacije mešovitih zarada i rastućeg skepticizma među nekim investitorima u vezi sa velikim publicitetom oko veštačke inteligencije.
Sva finansijska tržišta padala, samo kinesko raslo
Zbog svega navedenog brokeri su rasprodavali imovinu koju smatraju suvišnom, što je destabilizovalo skoro pa celokupno svetsko finansijsko tržište. A sve je počelo od japanskog gde su brokeri maltene panično prodavali akcije. U Japanu i Južnoj Koreji je trgovanje na berzama čak nekoliko puta bilo obustavljeno jer su se aktivirali „sigurnosni prekidači“ dizajnirani da spreče paničnu prodaju.
Ova volatilnost se proširila na druga tržišta u Aziji i Evropi, a i američki terminski ugovori na akcije oštro su pali preko noći. Terminski ugovori na Nasdaq pali su za četiri posto. Terminski ugovori na Dow i S&P 500 pali su za 1,5 posto odnosno 2,3%.
Indeks glavnih evropskih akcija STOXX 600 izgubio je 2,2 odsto vrednosti i pao na svoj šestomesečni minimum a australijske akcije su izgubile 3,7 odsto vrednosti odnosno oko 100 milijardi dolara, što je najveći pad od onog u jeku pandemije korona vitusa.
Međutim, jedna od retkih ekonomija koja je dobro podnela ovaj udar bila je Kina čija su tri glavna indeksa tog kobnog dana rasla – Šangajski kompozitni indeks je porastao za 0,07 odsto, Šenženški za 0,37 procenata a GEM za 0,42 odsto. Stručnjaci kažu da je razlog tome generalna potcenjenost kineskih akcija koje bi zapravo trebalo da vrede mnogo više.
Oporavak berzi
Danas je međutim situacija na berzama znatno drugačija. Japanske akcije se oporavljaju, pa je Nikkei 225 skočio za 10,23 odsto odnosno za 3.217 poena, što je jedan od najvećih skokova u njegovoj istoriji.
U Londonu je FTSE 100 takođe porastao, kao i vrednost akcija u Parizu i Frankfurtu. S druge strane, kineske akcije su neznatno oslabile.
Izvor: CNN, Rojters, BBC, Mondo
Foto: Shubhendu Mohanty, Unsplash