Vrućine kojima smo svedočili ovog leta prete da značajno smanje celokupni poljoprivredni rod, a ponajviše rod soje.
Kako piše RTS, od svih prolećnih ratarskih kultura, soja je ovog leta najteže podnela visoke temperature i sušu. Zbog toplotnog stresa su biljke odbacivale cvetove, pa je sada na njima značajno manji broj mahuna nego što je to uobičajeno. U ovoj proizvodnoj godini soja je u Srbiji posejana na oko 215.000 hektara, a stručnjaci se nadaju da prinosi na nivou zemlje neće biti manji od 1,7 tona po hektaru. Međutim, iz Udruženja za biljnu proizvodnju PKS-a kažu da je baš to očekivani prinos ove godine, što je osetno niže nego u 2023. Drugim rečima, prošle godine je u Srbiji proizvedeno 485.000 tona soje a ove se očekuje da će se proizvodnja kretati između 400.000 i 430.000 tona.
Iz PKS-u dodaju da je žetva soje do sada obično počinjala u drugoj polovini septembra, a ove godine je, kao i kod svih ostalih ratarskih useva, poranila. „Žetvu treba započeti kada je vlaga u zrnu između 13 i 14 posto. Kada je vlažnost zrna soje manja od 10 odsto gubici se uvećavaju, jer dolazi do ljuštenja i pucanja mahune“, objašnjavaju u ovoj instituciji.
Navodnjavanje pomaže, ali ne rešava problem
Za razliku od sasušenih biljaka u suvom ratarenju, na parcelama zemljoradničke zadruge “Veljko Lukić Kurjak” iz Lukićeva, soja je visoka i zelena. Ovde odavno imaju dve žetve godišnje.
„Isključivo radimo soju u postrnim rokovima setve tj. nakon skidanja ječma i uljane repice. Sejali smo je od juna do početka jula, pa su i usevi u različitim fazama. Bez sistema za navodnjavanje bilo bi iluzorno uopšte i pokušavati ovako nešto”, objašnjava Jugoslav Lazić iz ZZ “Veljko Lukić Kurjak” iz Lukićeva.
No on kaže da se i pored navodnjavanja ove godine ne može nadati dobrom rodu. “Vazdušnu vlagu ne možete da obezbedite, jer su izrazite žege. To pravi problem sa oplodnjom i sa odbacivanjem cvetova. Soja lepo izgleda, lepo je izrasla, ali nisam zadovoljan brojem mahuna po spratu. Kada je oplodnja dobra bude po pet, šest i više mahuna po spratu, a sada ih je dve do tri”, ističe Lazić.
Plodnost zemljišta i veći prinosi
U godinama kao što je ova ne mogu se očekivati dobri i rekordni prinosi, kažu stručnjaci. Ipak, da li će neko imati zaradu i prifitabilnu proizvnju zavisi od mnogo faktora. Jedan je plodnost zemljišta.
„Vojvodina je posebno pogođena gubitkom organske materije iz zemljišta. Taj trend je prisutan poslednjih 20-30 godina i na tome ozbiljno mora da se poradi, jer samo mali procenat humusa može mnogo da znači. Ako imate nešto više humusa u zemljištu, to vam je kao jedna velika kiša, a u ovim uslovima ona opredeljuje da li će proizvodnja biti prfitabilna ili ne“, objašnjava dr Vuk Đorđević, rukovodilac Odeljenja za leguminoze Instituta za ratartvo i povrtarstvo Novi Sad, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.
Zalivni sistemi se preporučuju, ali oni ne rešavaju probleme u potpunosti. “Vi ćete dodati vodu i time ukloniti jedan stresan faktor. Ali, visoke temperature i dalje ostaju, a protiv njih ne možemo da se borimo”, dodaje.
Stvaranje otpornijih sorti
Ono čime je moguće boriti se protiv ekstremnih uslova i na čemu se u Institutu intenzivno radi jeste stvaranje novog sortimenta soje.
„Stare sorte koje su u opticaju ove uslove ne mogu da prežive. Klimatološki modeli su još pre 10, 15 godina predvideli da ćemo se susretati sa ovakvim pojavama, pa smo na oplemenjivanju soje odavno počeli da radimo i sada imamo čitavu paletu novih sorti koje su otpornije na ovako nepovoljne uslove. Na taj način pokušavamo da pružimo proizvođačima neku sigurnost da će njihova proizvodnja biti profitabilna koliko god je to moguće“, kaže Đorđević.
Izvor: RTS
Foto: CJ, Pixabay