Udruženje građana „Čep za hendikep“ koje sakupljanjem plastičnih čepova sa flaša pomaže osobama sa invaliditetom da dobiju ortopedska pomagala, u velikom je problemu. Zbog niske otkupne cene plastike njihova misija dovedena je u pitanje.
„Nažalost, tokom protekle dve godine suočavamo se sa smanjenjem broja dodeljenih ortopedskih pomagala. Uzrok tome leži u globalnoj krizi na tržištu otkupa otpadne plastike, koja nije zaobišla ni nas“, objašnjavaju u ovom Udruženju.
Njihova svakodnevna misija je naime ozbiljno ugrožena usled niske otkupne cene plastike. „To čini prodaju prikupljenih čepova, koja iznosi 25 dinara po kilogramu, i naše normalno funkcionisanje, veoma izazovnim. Istovremeno, suočavamo se sa stalnim rastom troškova. I pored ovih teškoća, nastavljamo da vredno radimo na terenu, ulažući maksimalne napore da pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Sada im je, više nego ikada, potrebna nam podrška da bi opstali i nastavili misiju.
„Molimo vas da, u skladu sa svojim mogućnostima, podržite našu akciju „Čep za hendikep“ klikom na QR kod i podelite ovaj apel. Vaša podrška je ključna kako bismo mogli da nastavimo sa radom i činimo dobra dela za osobe sa invaliditetom kroz brigu o našoj životnoj sredini. Hvala vam“, kažu iz ovog Udruženja.
Čep za hendikepŠta je „Čep za hendikep“?
Udruženje „Čep za hendikep“ je građanska inicijativa koja je nastala kao društvena reakcija na nepoželjnu zakonsku regulativu u Srbiji, koja predviđa zamenu ortopedskih pomagala u veoma dugim, a ponekad i nehumanim rokovima (3-8 godina u odnosu na vrstu invaliditeta).
Akcija koja traje od septembra 2012. godine i funkcioniše tako što građani dobrovoljno prikupljaju čepove sa plastičnih flaša, koje zatim udruženje prodaje kompanijama plastikom koje se bave reciklažom. Za dobijeni novac kupuju se osobama sa invaliditetom nova ili polovna ortopedska pomagala.
Zašto je ova akcija važna pokazuje podatak da se 356.404 naših sunarodnika na poslednjem popisu izjasnilo kao osobe sa invaliditetom premda se procenjuje da je njihov broj znatno veći i da čine oko 10 odsto populacije. Oni nažalost nemaju iste mogućnosti kao svi mi jer im je otežan pristup mnogim lokacijama i sadržajima, kao i pristup raznim obrazovnim institucijama što ih stavlja u lošiji položaj na tržištu rada. Sve ovo moglo bi i moralo bi sistemski da funkcioniše mnogo bolje, a pošto to nije slučaj bar mi građani možemo da uradimo ono što je u našoj moći da unapredimo kvalitet života osoba sa invaliditetom.
Izvor: BizLife
Foto: articonn, Pixabay