Najnoviji podaci Eurostata o cenama hrane u zemljama Evrope u odnosu na prosek 27 članica Evropske unije, pored informativnog daje i jednu veoma zabrinjavajuću ocenu. Naime, prema podacima Srbija je iako, na samo 53 odsto raspoloživog dohotka po kupovnoj snazi na 94 odsto je od prosečne cene zemalja Evropske unije.
Kao što se vidi, Srbija sa 94,6% proseka EU je tek nešto malo ispod Češke i Španije, ali značajno iznad zemalja okruženja. Nije ovde uputno komentarisati niti demantovati ministra trgovine koji reče nedavno da su cene u Srbiji najniže u regionu. Ali cene, hrane, pića i duvana sve govore.
Decenijama već se ponavlja ista mantra svih generacija političara bez obzira na boju, opredeljenje, stavove i programe da je poljoprivreda velika šansa Srbije da Srbija ima mnoge konkurentske prednosti. Naravno reči ne obavezuju, ne bole i ne proizvode posledice. Analizirajući stanje poljoprivrede od 2006. da 2023. prema zvaničnim podacima relevatnih institiucija (pre svega RZS sa izvesnom rezervom) srpska poljoprivreda doživljava duboku agoniju i sva je prilika da će u narednom periodu da bude priključena na respirator i intubirana.
Akcije „bolja“, „najbolja“ i ko zna kakve još nazive neće biti dodeljene, je pre svega lečenje teške, po život ugrožavajuće bolesti, aspirinom ili ibuprofenom. Kako je nekada veliki ekonomista Milton Fridman rekao „nema besplatnog ručka“ (kod Srba postoji originalni izraz „krčag ide na vodu dok se ne razbije“) pogrešna (namerno ili iz neznanja svejedno) vođena makroekonomska politika u proljoprivredi je sada blizu kulminacije.
Nekoliko ključnih tabela daju odgovore na mnoga pitanja (kad cifre progovore i gospod zaćuti):
Svinje, tradicionalni proizvod stoćarstva još od XVIII veka klizi u bespovratni sunovrat. Za tačno 18 godina broj svinja ukupno je gotovo prepolovljen.
Još gora situacija je kod priplodnih svinja, nazimica i krmača u fertilnom dobu. Smanjenje je i preko polovine broja. Kod goveda kao druge domintne grupe stočarstva situacija je još alarmatnija.
Ukupno se broj goveda smanjio za preko 400 hiljada, ali što je alarmantnije broj muznih krava se prepolovio od 607 hiljada na 336 hiljada. Postoji pravilna proporcija smanjenja po godinama i veoma je lako izvesti ekstrapolaciju trenda u narednih nekoliko godina. Otkupne cene mleka su jedan od ključnih razloga ovog trenda. Kod treće ključne grane stočarstva, ovčarske proizvodnje bar prema statisitici nije toliko alarmanto kao kod svinja i goveda.
Drugi udarac koji trpi stočarstvo je pre svega uvoz pre svega mesa lošijih kategorija.
Uvoz mesa uglavnom nižih klasa kvaliteta je od 2012. do 2023. porastao gotovo šest puta. Dominira svinjsko meso i to iznutrice, potrbušine i sl. Kada se pogleda količina uvezenog mesa, Srbija je u toku 2023. uvezla preko 73.000 tona. Takvo meso ide u prerađevine, a prosečna uvozna cena je oko 3,6 evra po kilogramu. Doda li se tome da je uvezeno isključivo smrznuto meso i da je prema zakonima Republike Srbije dozvoljen uvoz smrznutog mesa do godinu dana, dok propisi Evropske Unije kažu da meso može najviše biti u tom statusu do šest meseci zaključak se nameće sam po sebi. Inteziviranje uvoza kreće u poslednje tri godine.
Prema podacima sajta trademap.org, Srbija uvozi srazmerno malu vrednost živih životinja.
Kada se uporede podaci o količini zaklane stoke u klanicama (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku značajan je pad u odnosu na 2006. kod goveda i svinja, dok je rast kod ovaca i živine. Ovde se naravno uključuju i zaklani prasići i jagnjad.
Pri oceni kvalitativnog razvoja poljoprivrede, važno je napomenuti doprinos pojedinih grana poljoprivrede stvaranju bruto dodate vrednosti.
Pravilo je da intezivni razvoj poljoprivrede podrazumeva da doprinos stočarstva bude bar 50 odsto, pre svega, jer stočarstvo doprinosi multiplikaciji efekata ratarske proizvodnje kroz hranu za stoku.
Stočarstvo na samo 35 odsto poljoprivrede
Sledeća tabela sadrži ključne ekonomske veličine poljoprivrede. Radi se o vrednosti poljoprivredene proizvodnje po godinama. U 2022. godini ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje je u tekućim cenama iznosila 821,5 milijardi dinara. Vrednost stočarske proizvodnje je svega 290 milijardi ili samo 35,3 odsto vrednosti poljoprivrede u tekućim cenama.
Kada se iz ove tabele izuzme tzv. „međufazna potrošnja“ dobija se obračun bruto dodate vrednosti i kretanje po godinama.
Kada se uporede bazne cene (referentna 2015. godina) od 2019. imamo konstantan pad brudo dodate vrednosti u odnosu na prethodnu godinu. Ova analiza (u drugom delu će biti analizirana i biljna proizvodnja) pali alarme svih mogućih boja onima koji kroje sudbinu poljoprivrede.
U prethodnim decenijama sijaset raznih strategija je rađeno na makro nivou, silno vreme i novci potrošeni i ni jedna nije dala rezulate u okviru statističkih nivoa značajnosti. Mala je verovatnoća da mnogi umni stručnjaci u Srbiji nisu uzeli u obzir sve relevatne pretpostavke u obračun i analizu scenarija.
Pre će biti da su te strategije bile samo za političku upotrebu sa nerealnim optimističkim zaključcima. Strategija razvoja poljoprivrede naravno nije bila ni na vidiku. Realan je strah i zebnja budućih kretanja u proizvodnji hrane i prehrambenoj sigurnosti.
Očigledno da je uvoz postao omiljena aktivnost pogovoto imajući u vidu trendove posledjih godina u mesnoj proizvodnji. Sada već čuvena saga o parizeru kao egzistencijalnom proizvodu i čuđenje kako se može prodavati po toj ceni polako se demantuje. Imajuću u vidu kvalitet istog, kao i način proizvodnje (meso nižih kategorija, iznutrice, voda naravno, emulgatori, soja, pojačivači ukusa i sl.) ta cena još donosi i zaradu proizvođaču i trgovcu, naročito što se radi o robnoj marki.
Sve napred rečeno, kartelska organizacija tržišta, oligopolska struktura uslovljavaju nivo cena na nivou ravijenih evrospkih zemalja sa neuporedivo nižim kvalitetom.
Ključni problemi:
Cene inputa: u ratarskoj proizvodnji osnovni problemi su odnosi cena materijalnih troškova i ostvarenog prihoda po jedinici površine kroz prinos puta cene. Pre svega, veštačko đubrivo, hemijska sredstva i energija odnosno nafta. Kada se pogledaju cene veštačkih đubriva po godinama i cene derivata i uporede sa cenom krajnjeg proizvoda vidi se praktično sva tzv.rentabilnost ratarske proizvodnje.
U Srbiji za razliku od Hrvatske gde je plavi dizel za poljoprivredu oslobođen plaćanja akcize, u Srbiji poljoprivrednik plaća punu cenu, a onda podnosi zahtev za refakciju odnosno povraćaj, ali dela akcize.
Povraćaj je moguće ostvariti u iznosu od 50 dinara po litru do 100 litara po hektaru prijavljene površine. Postoji i ograničenje u pogledu površine zemljišta koje se obrađuje, a gledaće se koliko je goriva potrebno za obradu zasejanih ili zasađenih površina zemljišta pod konkretnom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara.
Obzirom da je novim pravilnim o akcizama iz maja meseca, akciza na dizel 69,12 dinara, i da Srbija ima najskuplji dizel u region, litar dizela za poljoprivrednika bi koštao u ovom trenutku 144 dinara neto.
Cena plavog dizela u Hrvatskoj namenog poljoprivredi u na dan 26.08.2024. godine iznosi 0,79 eura ili 92,4 dinara. Da li ovome treba dodatni komentar.
Što se tiče inputa najveći doprinos troškova i uticaja na cene ima veštačko đubrivo. Kada se uporede cene 2011. godine i oktobra 2023. pred zasnivanje proizvodnje za 2024. godinu, prema podacima „stipspolj.gov.rs“ (sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije) cena NPK đubriva u 2011. godini je bila za kompleksno NPK đubrivo 40 dinara, za Ureu 40 dinara i za azotno KAN 30 dinara. Cene u 2023. godini su za iste kategorije đubriva bile: za NPK 82 dinara, za ureu 76, i za KAN 75 dinara.
Cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji za iste posmatrane godine prema podacima ministarstva poljoprivrede su bile: za kukuruz u 2011. godini bila 22 dinara, a za pšenicu 20 dinara.
U 2023 godini cene kukuruza su bile od 20-25 dinara, a pšenice od 22-25 dinara. I ovde je komentar suvišan.
Sada bi bilo logično da imamo dobre uslove za stočarsku proizvodnju, jer kuuruz predstavlja osnovni input i nosioc proizvoda za ishranu stoke. Dva ključna segmenta su obrađena: tov junati, tov svinja i kao posebna analiza proizvodnja mleka. Normativi potrošnje inputa u tovu i proizvodnji mleka su uzeti iz studije profesora Ekonomskog fakulteta u Subotici od 2012. godine.
Tovna hrana prema pomenutom normativu za 466 dana trajanja tova i prosečne predate težine od 530 kilograma prema otkupnim cenama s kraja avgusta donosi zaradu od 21,9 hiljada po grlu. Praktično ako bi izuzeli državnu subvenciju od 22 dinara svako grlo ako bi se hranilo po normativu donosilo bi gubitak nešto manje od jednog dinara. Praktično, državna subvencija je jedini izvor prihoda.
Sem velikih sistema koji imaju zaokruženi ciklus proizvodnje (MK Agrar, odnosno Carnex, IM Matijević, Delta Agrar-Yuhor i još neki) veliki broj individualnih tovilišta je predhodnih godina i decenija praktično ugašen. Srbija se u snabdevanju junećeg mesa ograničila na velike sisteme, male klanice su efemerni tržišni učesnici.
Ista siutacije je i kod uzgoja svinja ali još nepovoljnija. Tu je državna subvencija od samo 1.500 dinara po tovljeniku, ali je ciklus kraći. Navedeni proračuni kod tova svinja daju sledeće rezultate. Osnovni izvor „zarade“ je takođe državna subvencija.
Izvor: Danas.rs, Autor je ekonomista
Foto: Pixabay