Kina sve više dominira srpskim tržištem i približava se Nemačkoj kao vodeći trgovinski partner Srbije, dok je Rusija napustila listu prvih pet.
Kretanje uvoza i izvoza u prvih sedam meseci ove godine pokazuje da ukupna robna razmena Srbije sa svetom iznosi nešto više od 39 milijardi evra. Izvoz je dostigao 17 milijardi evra, što predstavlja blagi rast u odnosu na isti period prošle godine. Uvoz je iznosio 22,3 milijarde evra, što je povećanje od četiri odsto, dok je deficit nešto veći od pet milijardi evra.
Kada je reč o najvažnijim trgovinskim partnerima, na prvom mestu po izvozu nalaze se
Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Kina i Mađarska.
Najvažniji uvozni partneri su Nemačka, Kina, Italija, Turska i Mađarska.
Kina se značajno približila Nemačkoj, koja je poslednjih nekoliko godina dominantan trgovinski partner Srbije.
Tako je u prvih sedam meseci uvoz iz Nemačke bio skoro tri milijarde evra, a iz Kine 2,91 milijarde evra, nakon što je u julu stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini.
Rusija je još u aprilu ove godine ispala sa liste najvećih spoljno-trgovinskih partnera Srbije. Ona je godinama zauzimala jedno od pet prvih mesta kada je reč o uvozu, zbog gasa i nafte.
Najviše se izvozilo iz Vojvodine sa 33,9 odsto, dok je beogradski region na drugom mestu sa 23,4 odsto. Južna i Istočna Srbija (21,3 odsto) i Šumadija i Zapadna Srbija (20,2 odsto).
Za uvoz, beogradski region prednjači sa 44,3 odsto, dok Vojvodina zauzima drugo mesto sa 32,5 odsto. Šumadija i Zapadna Srbija čine 13,6 odsto.
Šta najviše uvozi Srbija?
Uvoz je u julu porastao u odnosu na prethodni mesec, čemu je najviše doprineo uvoz sirove nafte i struje, jer je potrošnja struje u julu bila velika zbog visokih temperatura.
Među prva četiri uvezena proizvoda u julu našli su se i bakar i koncentrati i generatorski agregati, koji mogu da objasne i povećanu potrošnju nafte.
Spoljnotrgovinska razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, sa zemljama EU, a drugi po važnosti partner Srbije jesu zemlje CEFTA.
„Sporazum sa Kinom na duge staze“
Da nije iznenađenje da se Kina približila Nemačkoj kao vodećem trgovinskom partneru Srbije i da u tome nema preterano velike misterije smatra urednica portala Sve o novcu Vesna Lapčić.
Ona je navela da su Srbija i Kina potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini koji je stupio na snagu u julu i da je moguće da on daje već neke rezultate, iako je taj sporazum na duge staze i tek će se sukcesivno carinske stope smanjivati s jedne i sa druge strane.
Kina napada naše tržište
„Neki ekonomisti su upozoravali upravo da će jačati konkurencija na tržištu Srbije, odnosno da će Kina snažno ‘napasti’ ovo tržište više nego u prošlosti, što se dešava i svuda u svetu jer kineski izvoz generalno raste. Kakvi će rezultate biti sa naše strane, to ćemo tek videti. Priča se mnogo o potencijalu izvoza u Kinu. Za sada naši rezultate su tu najbolji u izvozu bakra, pre svega rude i koncentrata, zatim i katoda od bakra“, rekla je Lapčić za Euronews Srbija.
Ona je navela da su dve kineske kompanije koje su u Boru, Zijin Mining i Zijin Copper, trenutno i najveći izvoznici Srbije.
„Za sada 90 odsto naših proizvoda koje odlaze na Kinu su, nažalost, sirovine, upravo bakar, a zapravo prava stvar za ekonomiju jedne zemlje jeste kad izvozimo gotove proizvode na to tržište. I ono što je zanimljivo videti, mnogo se najavljuje neki potencijal za naš izvoz u Kinu što se tiče mesa, alkoholnih pića, voća“, rekla je ona.
Lepčić kaže da tu ne treba biti „preoptimističan“, ali da postoje rezultati kod vina, a da se meso i voće jako malo izvozi na tržište Kine.
„Mi smo veći uvoznici, recimo, te famozne govedine o kojoj se stalo priča da ćemo napraviti neki rezultat, odnosno uvozimo tri puta više nego što izvozimo“, dodaje ona.
Koje grane su zabeležile dobre rezultate, a koje su podbacile?
Komentarišući podatke o izvozu i uvozu u periodu od sedam meseci, Lepčić kaže da je povećan spoljnotrgovinski deficit za oko 14 odsto i manja je pokrivenost uvoza izvozom za oko dva procentna poena u tom periodu.
„Postoje grane koje su napravile dobre rezultate, prehrambena industrija je rasla, prerađivačka industrija je takođe zabeležila dobre rezultate, naša primarna proizvodnja u poljoprivredi je dosta rasla u prvih sedam meseci“, rekla je ona.
S druge strane, dodaje ona, povećan je deficit, jer je jako je rastao uvoz nafte i naftnih derivata, kao i uvoz struje, navodeći da to može da napravi probleme i u narednim mesecima u spoljnotrgovinskoj razmeni, zato što se očekuje dalje rast uvoza struje.
„U prva četiri meseca smo, na primer, pravili dobre rezultate u toj spoljnotrgovinskoj razmeni, izvozili smo struju po višoj ceni, uvozili po nižoj ceni i imali smo suficit. Poslednja četiri meseca zaključno sa avgustom, sve smo anulirali. Sada imamo deficit od 29 miliona evra u spoljnotrgovinskoj razmeni, kada je reč samo o struji. U julu i avgustu smo potrošili 100 miliona evra za uvoz struje. To su sve neki problemi koji se vuku iz prošlosti“, rekla je Lapčić podsećajući na havariju u TENT-u krajem 2021. godine čije se, dodaje, posledice još osećaju.
Ona je navela da je ove godine bilo jako sušno leto i visoke temperature, velike potrebe za strujom i niski vodostaji.
„Hidroelektrane su snažno podbacile jun na avgust. Tri letnja meseca imale su proizvodnju 20 odsto manju nego prošle godine. Zato će struja jako uticati na to kakav će nam biti spoljnotrgovinski bilans u narednim mesecima“, rekla je Lapčić.
Nejednakost među regionima u Srbiji
Povodom podataka o odnosu uvoza i izvoza po regionima u Srbiji, aepčić je rekla da se stalno govori o regionalnom razvoju u Srbiji i jačanju investicija u manje razvijenim regionima.
„Naravno, država i daje određene posticaje, napravljene su određene industrijske zone i lagano dolaze kompanije i u te nepopularnije regione kroz razne stimulacije i subvencije.
Ovo takođe nisu iznenađujući rezultati, jer znamo da tradicionalno beogradski i vojvođanski region su nekako i najrazvijeniji industrijski. Po proizvodnji imamo dosta i automobilske industrije koja je došla i u Vojvodinu i ti komponentaši, ali se lagano taj deo balansira sa novim investicijama i u nepopularnije regione u Srbiji“, navela je sagovornica Euronews Srbija.
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay