Kada poslanici pretoče nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u zakon, da li će se kamatne stope na kredite smanjiti i na koje kredite
Da li postoji opasnost da se banke ponašaju kao naftne kompanije pa da iskoriste limit na kredite koji NBS propiše da drže kamatne stope na maksimumu? Konačno, da li na našem bankarskom tržištu postoji konkurencija među bankama koja ih tera da se takmiče nižim kamatama ili NBS uvodi kontrolu cena upravo zato što konkurencije nema?
Mnogo je pitanja u vezi sa promenama koje NBS najavljuje, a koje se reklamiraju kao ograničenje kamatnih stopa.
Jedno od njih je i, zašto NBS radi to sada kada kamatne stope padaju, a nije pre dve godine kada su skakale?
Kada se radi o stambenim kreditima, neće biti previše promena, barem do kraja 2026. godine. S obzirom na trenutno ograničenje kamata, da ne bi došlo do naglog skoka kamatnih stopa, NBS je predložila da se ograničenje kamatnih stopa na stambene kredite od pet odsto produži do 31. decembra 2026. godine.
Prema nacrtu, nakon toga kamatne stope na stambene kredite mogle bi biti maksimalno 20 odsto više od prosečne ponderisane kamatne stope na odobrene kredite.
Za keš i potrošačke kredite kamatna stopa se ograničava na najviše 20 odsto iznad prosečne ponderisane kamatne stope na odobrene kredite.
Kod gotovinskih i potrošačkih kredita, prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste iznosila bi 15,67 odsto.
Za novoodobrene keš kredite maksimalno bi kamatna stopa iznosila 15,75 odsto.
Poređenja radi, prema poslednjim podacima NBS, prosečna kamatna stopa na keš kredite u dinarima odobrene u julu ove godine iznosila je 11,87 odsto. To je skoro četiri procentna poena manje od limita NBS da je zakon trenutno na snazi.
Što dovodi u pitanje koliko je limit koji zakon propisuje zaista štiti korisnike keš kredita.
Najveću korist kijenti će svakako imati od ograničenja kamatnih stopa na kreditne kartice i dozvoljeni i nedozvoljeni minus.
Da zakon sada važi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila bi 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog minusa 28,41 odsto.
Ipak, kao što smo rekli ima više otvorenih pitanja u vezi sa predlogom zakona.
Dejan Gavrilović iz Udruženja korisnika finansijskih usluga Efektiva ocenjuje da ovaj predlog faktički znači da NBS daje mogućnost bankama da svake godine podižu kamatne stope za 20 odsto.
„Mi imamo ograničenje cena goriva. Svake nedelje objavi se maksimalna cena goriva na pumpama i svi drže baš tu maksimalnu cenu, mada ona može biti i manja. I imamo gorivo među najskupljima u Evropi. Plašim se da bi slično moglo biti i sa kreditima. Da banke iskoriste taj limit NBS i drže kamatne stope blizu njega i kažu „mi poštujemo organičenje NBS“. Da banke žele da se bore za klijente nižim kamatama ne bi bilo ni potrebno ograničavanje kamata od strane NBS“, smatra Gavrilović.
On dodaje da ako tržište bude uticalo na smanjenje kamata, one će svakako da padaju, pa onda neće biti ni ikakve koristi od limita.
Što se tiče stambenih kredita on ukazuje na predlog da se produži mera, ali kaže i da je predlog za ograničenje kamatne stope nakon isteka mere lošiji za klijente od sadašnje opcije.
„U ponudama stambenih kredita koje su banke spremile, verovatno ne očekujući ovaj zakon, marže za stambene kredite su od tri pa do čak četiri odsto. Na to se dodaje euribor. To znači da su banke spremne da ponude stambene kredite od 6,5 odsto pa naviše. Recimo u BiH ili Hrvatskoj klijenti mogu da dobiju stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom (koji je uvek skuplji) za 3,5-četiri odsto“, ocenjuje Gavrilović.
„Dobra stvar koju treba pohvaliti je smanjenje zatezne kamatne stope. Mada ni tu se bankama zapravo ne oduzima nešto što im pripada“, ocenjuje Gavrilović.
On zaključuje da je nacrt zakona „malo populistički, malo će da pomogne“.
„Sprečiće drastičan rast kamata u budućnosti na kratak period, ali euribor sada pada, jer ECB smanjuje kamatu. Verovatno će se ovo odraziti i na smanjenje kamata na štednju“, zaključuje Gavrilović.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS je još kritičniji prema najavljenim promenama.
„Ove mere se predstavljaju kao ograničavanje kamatnih stopa, a zapravo su usporavanje pomeranja kamata. To sada nema puno značaja pošto su kamatne stope u evrima stabilne. Poruka koju NBS šalje javnosti da štiti građane od visokih kamatnih stopa nije adekvatna, jer kamatne stope nemaju tendenciju rasta u narednom periodu“, napominje on.
„U tome vidim samo jednu poentu, da se kreira utisak kako se pomaže građanima. Više se radi o političkom marketingu,a manje o poboljšanju situacije.
Ako se želi poboljšanje to se dobija rastom konkurentnosti privrede. Sa inflacijom većom nego u evrozoni uz fiksni kurs dinara prema evru mi zapravo imamo smanjenje konkurentnosti privrede. Olakšava se uvoz, a otežava izvoz. Dinar realno aprecira (jača) u odnosu na evro i sve što je „made in Serbia“ je skuplje na inostranom tržištu“, smatra Šoškić dodajući da nam to stvara neke iluzije, kao na primer lakše nam je da kupimo mobilni telefon, da odemo u inostranstvo na letovanje ili da vratimo dug u evrima.
„Ali suštinski se smanjuje konkurentnost privrede što dovodi dugoročno do sporijeg privrednog rasta“, upozorava Šoškić.
Ni ekonomista Đorđe Đukić ne očekuje da će se banke između sebe takmičiti nižim kamatnim stopama.
„Očekujem da profit banaka po osnovu neto marže u Srbiji bude i dalje izuzetno visok, čak i da i dalje raste. Tačno je da direktiva EU na potrošačke kredite daje mogućnost zemljama da primene kontrolu kamatnih stopa ako proceni da su visoke, ali ne znači da je to dobra politika, niti da to mora da se radi. Kontrola cena je uvek palijativna mera kojom se pokriva odsustvo konkurencije u industriji“, kaže on.
Prema njegovim rečima, najbolji primer su Hrvatska i Slovenija – čak i nakon ulaska u evrozonu, kompozitna kamatna stopa za pozajmice domaćinstvima je ispod proseka eurozone, zbog dugogišnje konkurencije u bankaskoj industriji.
„U Hrvatskoj je i nakon prepuštanja bankarske industrije strancima konkurencija bila mnogo veća nego u Srbiji, iako imaju mnogo veću koncentraciju, dve dominantne banke. Dokaz za to je što su stambeni krediti kontunirano mnogo jeftiniji nego u Srbiji“, zaključuje Đukić dodajući da nije naišao na primer u EU da je neka zemlja ogrnaičavala kamatne stope.
On ističe da će mere doprineti rasterećenju građana, uglavnom kod kredinih kartica i dozvoljenog minusa, i u izvesnoj meri kod keš kredita kod onih banaka koje imaju posebno visoke kamatne stope.
„Ali šta briga NBS za banke sa ekstremno visokim kamatnim stopama. To je pitanje za vlasnika i njegov upravni odbor. Nije ni na centralnoj banci da pazi koliki su nenaplativi krediti u nekoj banci. Njeno je da kazni banku i njenu upravu ako postane potkapitalizovana“, ukazuje Đukić.
On primećuje i da, po pravilu, u zemljama gde se uvodi administrativna kontrola raste rizična premija.
„Nisam našao zemlju u Evropi koja je sistematično primenjivala adminsitrativnu kontrolu, osim ako nisu neke vanredne okolnosti i veoma kratkoročno. Treba znati i da tržišni akteri uvek nađu način da izigraju kontrolu cena“, zaključuje on.
U Narodnoj banci Srbije za Danas kažu da očekuju da će se usled relaksacije monetarne politike, odnosno smanjenja referentne kamatne stope, da će se i maksimalne kamatne stope na gotovinske kredite dodatno smanjiti.
„Nacrt zakona predviđa određivanje maksimalne vrednosti kamatnih stopa uz uvažavanje trenutnih tržišnih uslova, jer će ta maksimalna vrednost zavisiti upravo od vrednosti referentnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije i drugih centralnih banaka, kao i prosečnih tržišnih kamatnih stopa. Na taj način će se bez remećenja tržišne utakmice sprečiti naplaćivanje previsokih kamatnih stopa, i obezbediti da se u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, taj rast uspori, odnosno da se eventualni nagli tržišni poremećaji ne reflektuju isto tako naglo i na korisnike.
Podsećamo da je plafoniranje kamatnih stopa mera koju je prepoznala Evropska unija (kroz novu Direktivu o potrošačkim kreditima) kao jedan od efikasnih mehanizama za sprečavanje kreditnih institucija da korisnicima naplaćuju previsoke kamate. Pored zemalja EU koje su i do sada propisale maksimalne vrednosti kamatnih stopa za pojedine vrste kredita poput Portugala, Hrvatske, Finske, Irske, Slovenije, očekuju se da i ostale zemlje EU prilikom implementacije ove nove direktive odrede maksimalne vrednosti kamatnih stopa na potrošačke i gotovinske kredite“, navode u centralnoj banci.
NBS odgovara i na strahove da se banke ne odluče da drže kamatne stope blizu maksimuma koji je propisan zakonom umesto da ih smanjuju ukoliko tržini uslovi to budu nalagali.
„Zaista nije jasna ekonomska logika po kojoj bi banke nakon uvođenja maksimuma u uslovima pada referentne stope povećavale kamatnu stopu, i to baš na gotovinske kredite. Kada bi po genijalnoj hipotezi sve banke odjednom povećale kamatu, i to baš na gotovinske kredite, i postavile je blizu maksimuma, bio bi to primer dogovorne prakse za udžbenike iz prava zaštite konkurencije, i jasan pokušaj izigravanja zakona. NBS u prethodnom periodu nije dozvoljavala ni mnogo sofisticiranije pokušaje da se određeni propisi kreativno tumače, pa ni jedan ovakav apsolutno nepodoban pokušaj (da upotrebimo terminologiju krivičnog prava) ne bi ima smisla ni efekata#, poručuju iz Narodne banke.
Oni napominju i da je jedan od odgovora na ovo „pitanje“ i taj da je prosečna ponderisana stopa prosek, kao i da je ponderisana, „što znači da određivanju prosečne stope najveći doprinos daju krediti veće vrednosti, te da trenutno na tržištu postoje i određene vrste gotovinskih kredita kod kojih je nominalna kamatna stopa i nekoliko procentnih poena iznad predloženog maksimuma“.
Na kraju, NBS podseća da je ograničenje kamatnih stopa dvostruko, da je pored nominalne ograničena i efektivna kamatna stopa.
„Tako je prema važećim podacima o prosečnoj ponderisanoj stopi za jul, maksimalna stopa za gotovinske kredite 15,67 odsto, dok je maksimalna efektivna stopa 15,75 odsto (od prošlog četvrta kada je efektivna kamatna stopa NBS spuštena za 25 baznih poena), što će kod značajnog broja novoodobrenih kredita značiti da će nominalna stopa morati da bude ispod ovog maksimuma, kod nekih vrsta gotovinskih kredita ili određenih kategorija korisnika i ispod prosečne ponderisane stope, kako bi se ostavilo prostora za određene naknade za prateće usluge poput osiguranja života ili otplate, naknade za održavanje računa i sl, koje su nekad uslov za odobrenje kredita ili odobrenje pod povoljnijim uslovima“, ističu u NBS.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay