Ako bi se građani SAD prilikom glasanja vodili isključivo gledanjem u svoj novčanik, ko bi pobedio na predsedničkim izborima?
Ovo pitanje postavljeno je više puta tokom aktuelne predizborne kampanje koja je bila sve samo ne mirna – u toku nje je čak promenjen i kandidat za predsednika pa se sada umesto Bajdena za ovu funkciju nadmeće Kamala Haris.
No i Tramp i Haris, koji su u ovom kontekstu predstavnici dvaju različitih ekonomskih politika – demokrata i republikanaca – tvrde da je dok su njihove partijske kolege bile na vlasti američka ekonomija bolje poslovala. Iz tog razloga novinari BBC-a su istražili ko je od njih više u pravu.
Ekonomski rast
Bajdenov i Trampov učinak je vrlo nezahvalno porediti jer su njih dvojica radila u drugačijim uslovima. Donald Tramp je rukovodio zemljom tokom korone, a Bajden u periodu oporavka od nje.
Naravno, u toku najžešćeg udara pandemije BDP ove zemlje je drastično pao, mnoge firme su ugašene, ali to je ostavilo prostora za brz oporavak po normalizaciji pandemijske situacije. Tako su SAD doživele brži ekonomski rast od mnogih zapadnih država. Ovaj rat je nastavljen pod Bajdenom kada je Amerika zabeležila najbrži rast BDP-a među svim članicama G7.
Kada se izvuče prosek, za vreme Trampovog predsednikovanja, od 2017. do 2021. godine, rast američke ekonomije iznosio je 2,3 odsto, a za vreme Bajdenovog 2,2 procenta.
Inflacija
Ovo je jedna od ključnih tema predizborne kampanje. U prve dve godine Bajdenovog mandata cene su drastično porasle dostigavši u junu 2022. visinu od 9,1 odsto. Tramp je naravno ovaj podatak iskoristio u kampanji rekavši da je to najviša inflacija zabeležena u SAD ikada, međutim ispostavilo se da to nije istina jer je 1981. ali i u nekim drugim godinama bila viša.
Ipak, ne može se reći da inflacija u SAD nije bila visoka. Ovo pak nije bio samo američki problem, jer su cene u prethodnom periodu divljale u celom svetu, u šta smo i mi mogli da se uverimo jer je kod nas u tom periodu dostizala i 14 odsto.
Sada međutim inflacija u Americi iznosi tri procenta, ali je i dalje viša nego u Trampovo doba. Ovde treba imati u vidu tvrdnje pojedinih ekonomista da je Bajdenov Plan za spasavanje ekonomije vredan 1,9 biliona dolara donekle doprineo rastu cena u toj zemlji jer je predstavljao injekciju svežeg keša na tržište.
Zaposlenost
Bajdenova administracija često ističe veliki rast zapošljavanja kao svoje glavno postignuće. Međutim, posle velikog broja otkaza u 2020. SAD su svedočile talasu zapošljavanja, pa je u prve tri godine Trampovog mandata ukupno otvoreno 6,7 miliona radnih mesta, što jeste bio brz rast zapošljavanja.
No i Bajden je nastavio sa podsticanjem zapošljavanja pa mu brojke iz vremena njegovog upravljanja državom danas znatno idu u prilog. On tvrdi da je za vreme njegovog mandata zabeležen najbrži rast zapošljavanja u američkoj istoriji, međutim to bi bilo tačno samo ako se gledaju podaci od 1939. godine do danas. Pojedini ekonomisti dodaju da je rast zapošljavanja logična posledica otvaranja ekonomije posle pandemije, ali ima i onih koji tvrde da je njemu značajno doprineo već pomenuti Plan za spasavanje ekonomije koji je uslovio inflaciju.
U brojkama sve to izgleda ovako – pre pandemije Tramp je sveo nezaposlenost na 3,5 odsto. Zatim je ona tokom pandemije porasla zbog gašenja firmi i nemogućnosti mnogih preduzetnika da normalno rade svoj posao. No, pred kraj njegovog mandata nezaposlenost je smanjena na sedam procenata. Kada je Bajden počeo da vrši predsedničku funkciju nezaposlenost je u jednom trenutku pala na 3,4 odsto, što je bio najniži nivo u poslednjih 50 godina, ali je potom porasla na 4,3 procenta, i ostala na tom postotku.
Zarade
One u Americi rastu iz godine u godinu. Značajniji rast plata započet je za vreme Obame a nastavio se za vreme Trampa i trajao sve do pandemije. Tokom nje je veliki broj niskokvalifikovanih radnika otpušten i zato je prosečna zarada nastavila da raste iako taj rast nije bio realan.
Rast je nastavljen i posle, pod Bajdenom, ali pošto je rasla i inflacija, on ipak nije pozitivno uticao na podizanje životnog standarda Amerikanaca. Zbog rasta cena njihove plate su sada zapravo manje nego pod Trampom.
Izvor: BBC
Foto: sinisamaric1, Pixabay