Poreska policija je u prvoj polovini 2024. otkrila 74 „fantomska“ preduzeća, dok ih je u isto vreme 2023. godine bilo 89, kažu za Bloomberg Adriju u Poreskoj upravi Srbije.
Iako je broj „fantomskih“ firmi ove godine, u odnosu na isti period 2023. smanjen za 16,85 odsto, poreznici naglašavaju da je uočen generalni trend porasta ovakvih, nezakonitih, privrednih subjekata.
U prethodnih pet godina najveći broj “fantomskih” preduzeća otkriven je 2021. godine – 320, da bi se taj broj neznatno smanjio u 2022. godini, na 283 i u 2023. na 278.
Nešto manji broj zabeležen je tokom pandemije korone, u 2020. godini, kada je poreska policija otkrila 232 “fantomska” preduzeća, dok je drastično manji broj zabeležen 2019. godine – 92 ovakve firme.
U Poreskoj upravi naglašavaju da se ovakvi privredni subjekti svrstavaju među glavne generatore sive ekonomije. „Oni su osnovani sa namerom da drugim privrednim subjektima pomognu u izbegavanju plaćanja javnih prihoda. Zbog toga su u žargonu poznati kao ‘fantom’ preduzeća“, objašnjavaju u Poreskoj upravi.
Šta rade ‘fantom’ preduzeća?
Osnovna aktivnost ovakvih privrednih subjekata, kako kažu, jeste sačinjavanje fiktivne dokumentacije (računi, otpremnice i slično), kao i korišćenje takvih papira za simuliranje pravnih poslova drugih privrednih subjekata, sa jasnim ciljem izbegavanja plaćanja poreza.
„Najčešće se na ovaj način izbegava plaćanje PDV-a, i to neosnovanim korišćenjem prethodnog poreza iz lažnih računa ‘fantoma’ i ‘perača’, poreza na dobit, odnosno neosnovano uvećanje troškova korišćenjem lažnih računa i poreza na dohodak građana i doprinosa i to izvlačenje gotovine preko ‘fantoma’ i ‘perača’ bez oporezivanja.“
Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, kaže za Bloomberg Adriju da su tzv. fantomske firme najprepoznatljivije po tome što nemaju nijednog ili samo jednog zaposlenog i da su najčešće u građevinarstvu i uslugama, ali da među njima ima i konsultantskih firmi i PR i marketinških agencija.
Obrću milione, a skoro otvorili firmu
Prema njegovim rečima, da li je neka firma fantomska ili posluje regularno, može da se vidi tek dubinskom proverom njenih papira. „Prvo se pogledaju prometi firme. Ako iznose nekoliko miliona dinara, firma radi nekoliko godina i ima kontinuitet, onda se radi o regularnom poslovanju. Međutim, problem i sumnja postoje kada se uoče prometi od nekoliko desetina miliona dinara, a firma je tek nedavno osnovana“, ističe Rajić.
Poreska uprava, dodaje Rajić, preko ukupnog prometa, prateći banke i prateći fakture, može da vidi koliki su prometi firmi i gde treba da naloži kontrolu.
I poreski savetnik Aleksandar Vasić smatra da Poreska uprava treba da ima sve neophodne mehanizme da spreči postojanje i poslovanje ovakvih firmi. „Jasno je zašto se osnivaju takve firme. Preko njih se, uslovno rečeno, pere roba. Ali nije mi jasno kako danas, kada funkcionišu e-fakture i ceo sistem elektronskog fakturisanja, poreznicima može da promakne da neka firma ne plaća uredno porez“, ističe Vasić za Bloomberg Adriju.
I on se čudi kako je moguće da opstaju firme koje su tek osnovane, a imaju milionske promete. „Kako im niko ne zakuca na vrata da pita ko su i odakle im toliko prihoda.“
Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije, kaže za Bloomberg Adriju da ovakvim preduzećima nije tako teško ući u trag, ali se ne može utvrditi za koga rade, odnosno ko stoji iza takvih firmi.
„Ovakva preduzeća imaju svoju strukturu, imaju direktora, najčešće mali broj zaposlenih ili nemaju registrovane radnike, samo se ne vidi ko njima upravlja. I ovakve firme moraju da imaju knjigovođu koji, doduše, ne mora da bude zaposlen, ali očigledno zna da barata knjigama. Tu je ceo lanac razrađen, gde i dobavljači igraju važnu ulogu“, ističe Bušatlija.
Svrha ovakvih firmi je da u njih ulazi novac, kako dodaje, ali da se i prilikom plaćanja nekih faktura te pare vrate u koferčetu ili kesi. I on kaže da su „fantomske“ firme u Srbiji najčešće zastupljene u sektoru građevinarstva, gde se obrće jako mnogo novca.
Stručnjaci koji se bave ovim problemom naglašavaju da se vrlo često ovakve „fantom“ firme međusobno uvezuju i omogućavaju regularnim privrednim subjektima da u znatnoj meri izbegavaju plaćanje javnih prihoda.
Budžet gubi milijarde evra
Inače, do zvaničnih podataka o ukupnoj vrednosti utaje poreza u Srbiji, kao i poreza koji „fantomske“ firme ne plaćaju, teško je doći. Iako je Bloomberg Adria te podatke tražila od Poreske uprave Srbije pre nekoliko nedelja, odgovor nije stigao. S druge strane, postoje nezvanične procene da budžet Srbije godišnje gubi od pet do šest milijardi evra zbog utaje poreza.
„U Srbiji nema ozbiljnog istraživanja o tome, a procene su da je vrednost utajenog poreza oko pet ili šest milijardi evra godišnje. Ali to je prilično aproksimativno uzeto. Pojedine procene stranih stručnjaka pokazuju da kada se uzmu u obzir siva ekonomija i njeno učešće u BDP-u, zatim godišnja utaju poreza, kao i nameštanje javnih nabavki, dobija se suma od oko 20 milijardi evra. To je novac koji se na godišnjem nivou negde izgubi“, kaže Rajić.
S druge strane, u Poreskoj upravi Srbije objašnjavaju kakve poteze povlače kada njihovi inspektori utvrde da neka firma ima obeležja tzv. fantom ili peračkog preduzeća. „Takva firma se službeno kvalifikuje kao rizični privredni subjekt, i preduzimaju se sve dalje propisane mere u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.“
„Suština takvih aktivnosti je da poreska policija ranim identifikovanjem tzv. fantom preduzeća, otkrije i procesuira privredni subjekat koji koristi usluge fiktivnih preduzeća za utaju poreza i tako umanji štetne posledice po celo društvo“, objasnili su u Poreskoj upravi.
Izvor: Bloomberg Adria
Foto: Pixabay