Privredna aktivnost je smanjena u drugom kvartalu ove godine a stastističko usporenje rasta će se nastaviti i do kraja 2024. jer je baza promenjena
Privredna aktivnost je u Srbiji u drugom kvartalu ove godine usporena na 4% godišnje, ali je u poređenju sa drugim zemljama rast i dalje solidan. Do kraj godine će rast BDP-a biti još manji ali će i dalje Srbija biti među pet zemalja sa najvišim rastom u Evropi, kaže nova analiza „Kvartalnog monitora“ Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Padu BDP-a, za koji analitičari u FREN-u prognoziraju da će godinu završiti na 3,5% (Ministarstvo finansija i NBS prognoziraju 3,7% do 3,8%), doprineće slabiji industrijski rast koji je zabeležen u drugom kvartalu ali i suša, koja je uzela danak u poljoprivredi.
– U industriji je svojim doprinosom rastu podbacila pre svega energetika, jer u prvom kvartalu je bilo isplativije uvoziti struju nego je praviti iz (vanredno uvezenog) uglja a u drugom je proizvodnja bila smanjena zbog loše hidrologije – izjavio je prof Milojko Arsić, urednik Kvartalnog monitora.
Proizvodnja manja
Kod industrije je proizvodnja manja zbog manje potražnje u EU, kao najvažnijem tržištu. Tu neće mnogo promeniti ni početak proizvodnje električne „pande“ u Kragujevcu jer za to bi trebalo da proizvodnja bude 120.000 vozila godišnje a to je sada pod znakom pitanja zbog manje potražnje za e-automobilima u Evropi.
Na kraju, ne treba zaboraviti ni to da na stopu rasta utiče i statistička baza na koju se rast meri a ona je u drugoj polovini 2023. godine veća nego u prvoj, pa će se pad rasta nastaviti i do kraja godine.
Sa inflacijom još nije gotovo
Od značajnijih ekonomskih faktora u FREN-u ističu da je inflacija u junu konačno ušla u ciljni koridor NBS, ali je potom dva meseca blago ubrzala, tako da je još među najvećima u Evropi. Veća je jedino u Turskoj, Belgiji, Rumuniji i na Islandu. Kombinacija visoke inflacije i fiksnog kursa dovodi do približavanja srpskih cena onima u Evropi, što obara konkurentnost privrede, a kod hrane i izjednačenja, što opterećuje slabije platežne građane.
Rast su ubrzale i plate a to, sa makroekonomskog gledišta, nije baš dobro.
– Zaposlenost blago raste,dok realne zarade rastu brže od produktivnosti,što u kratkom roku povoljno utiče na privredu i standard građana ali nije održivo u dužem periodu – istakao je Arsić.
Prema njegovim rečima, u prvih sedam meseci država je ostvarila fiskalni suficit, zbog veće osnovice za naplatu poreza (između ostalog veće plate) ali i verovatno bolje naplate poreza (manje sive zone), a s obzirom na to da je u 2024. godinu ušlo sa pet milijardi evra u depozitima države nije jasno zašto se zadužila još dve milijarde u ovoj godini.
– Rashodi jesu povećani rebalansom budžeta, i to ne malo pa će deficit u 2024. godini iznositi 2,9% BDP-a odnosno za više od 500 miliona evra veći nego što je inicijalno planirano, ali pitanje je da li će sve to biti potrošeno do kraja godine jer mnogi infrastrukturni projekti kasne. Moglo se sačekati dogodine jer kamatne stope će pasti. Jedino objašnjenje je da je Vlada procenila da će se situacija promeniti nagore pa je bolje imati više novca u rezervi – napominje Arsić.
Opreznost u smanjivanju kamatnih stopa
Narodna banka Srbije od juna je tri puta smanjila referentnu kamatnu stopu. što je, prema ocenama analitičar FREN-a, bilo primereno nivou inflacije. Ali, nadalje je potrebna opreznost u smanjivanju kamatnih stopa.
– Ekspanzivna fiskalna politika, pojačana rebalansom, preliće se i na naredne godine a to ne ide u prilog padu inflacije. Može Narodna banka da održava nominalni kurs fiksnim, ako se država za to opredelila, jer ima velike rezerve, ali to može da izazove manju kreditnu aktivnost i recesiju u privredi – upozorava Arsić.
Izvor:24sedam
Foto: Pixabay