Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci „Projektu 2025“, ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
Rimski pesnik Juvenal skovao je frazu „hleba i igara“ pre bezmalo 2000 godina za neobične zabave koje je Rimsko carstvo priređivalo da bi skrenulo misli svojih podanika s carske politike i ublažilo široko rasprostranjeno nezadovoljstvo.
Zamislite raskošne gozbe, gladijatorske borbe, upotrebu i zloupotrebu mladih muškaraca i žena za zabavu bogatih i još mnogo šta što je bilo karakteristično za kasne godine carstva. Ništa od toga ne izgleda mnogo različito od situacije u kojoj se danas nalazimo u ovim sve razjedinjenijim Sjedinjenim Državama.
Iako je Rimsko carstvo sebe opisivalo kao naklonjeno životu i miru, razni cezari i njihovi pomagači redovno su sejali smrt i razaranje. Oni su širili Rimski mir (Pax Romana), a on je, između ostalog, podrazumevao sistem oporezivanja koji je bacao siromašne u dužničko ropstvo, vojsku koja je izazivala strah i vršila nasilje širom tada poznatog sveta i vlast koja je okretala cele zajednice jednu protiv druge donoseći zakone o tome ko s kim može da se udružuje (na primer, porodični zakoni su zabranjivali homoseksualni, međurasni pa čak i međuklasni brak).
Cezar Oktavijan Avgust, koji je vladao u Hristovo vreme, bio je poznat po tome što je uveo Zlatno doba moralnih vrednosti, koje je se dobro slagalo s Rimskim mirom jer je takođe značilo rat i smrt, posebno za siromašne.
Brzo premotavamo milenijume i taj prošli svet počinje neobično da liči na današnje medijske distrakcije, nasilje i nazadne politike za koje se zalažu pokret MAGA (Make America Great Again – Ponovo učinimo Ameriku velikom) i drugi ekstremisti našeg vremena.
Bilo da je reč o tvrđenju Donalda Trumpa „Samo ja mogu da rešim vaše probleme“, napadima Vrhovnog suda i državnih zakonodavaca na reproduktivna prava, istopolni brak i transrodnu omladinu u ime porodičnih vrednosti, smanjivanju sredstava za socijalnu pomoć i zdravstvo, sužavanju radničkih prava i drugih programa za održavanje života da bi se zaštitili korporativni interesi, militarizovanju bezbroj zajednica dopuštanjem da se količina vatrenog oružja (posebno pušaka AR-15) stalno povećava (dok se žrtvama nasilja nude samo „naše misli i molitve“) – sve su to načini na koje MAGA promoviše kulturne ratove i ekstremistička ponašanja pod zastavom hrišćanskog nacionalizma. Njeni lideri se usavršavaju u preziranju isključenih, eksploatisanih i odbačenih, što najteže pogađa siromašne, ali zapravo utiče na celo društvo.
A danas, posle više decenija neoliberalne pljačke i postavljanja deklarisanog hrišćanskog nacionaliste – predsednika Predstavničkog doma Mikea Johnsona – na treći najmoćniji položaj u zemlji, hrišćanska desnica i njeni bogati pokrovitelji nameračili su se na još ambiciozniju otimačinu moći: „Projekat 2025“.
Artikulisan preko „Projekta za predsedničku tranziciju 2025“ i „Fondacije za nasleđe“, to je invazivan plan čiji je cilj maksimalizovanje predsedničke moći tokom sledećeg mandata Donalda Trumpa uz pomoć više stotina novoobučenih i raspoređenih političkih operativaca. Dokument od gotovo 900 strana izlaže u osnovnim crtama plan da se poveća američka vojna moć, skrešu socijalni programi i dâ prioritet „tradicionalnom braku“.
Kao današnji odraz Republikanske partije, nekoliko hrišćanskih nacionalističkih organizacija i milijardera koji su svrstani među 100 institucionalnih sponzora, Projekat 2025. je mapa puta za ono što bi mogao biti novi Rimski mir.
Zvanično preuzimanje „Projekta 2025“
Kao što se objašnjava na zvaničnoj internet stranici „Projekta 2025“ (zar ovo što sledi ne zvuči kao da dolazi pravo iz usta kandidata za potpredsednika J.D. Vancea?): „Konzervativcima nije dovoljno da pobede na izborima. Ako hoćemo da spasemo zemlju iz kandži radikalne levice, potrebni su nam program vladanja i pravi ljudi na pravim mestima, spremni da sprovode taj program od Prvog dana sledeće konzervativne administracije.“
Mada njegovi autori bestidno koriste jezik konzervativnog populizma – ocrnjujući „budnost“ i „kulturne marksiste“ – plan se uglavnom bavi načinom uspostavljanja još veće kontrole nad ljudima i resursima, koja je u rukama manjine pretežno belih, pretežno bogatih hrišćana.
Krajnji cilj hrišćanskih nacionalističkih arhitekata je potpuno preuzimanje države. „Projekat 2025“ prosto pokazuje kako oni planiraju da koriste svoj nagon za moć. Vredelo bi preispitati svako njegovo poglavlje – od „preuzimanje dizgina države“ centralizovanjem izvršne vlasti u kancelariji predsednika do obezbeđivanja „zajedničke odbrane“ proširivanjem svakog dela vojske.
Najduži deo posvećen je „opštem blagostanju“ i ne bi trebalo da nas čudi to što su ministarstva poljoprivrede, zdravlja i socijalnih pitanja, kao i stanovanja i urbanog razvoja podložna znatnim redukcijama, između ostalog:
Uvođenje još strožih kriterijuma, radnih uslova i ispitivanja imovinskog stanja da bi se ograničio pristup Medicaidu, mada je više od 23 miliona Amerikanaca već isključeno iz tog programa 2023. godine;
Ponovno razmatranje „Plana štedljive hrane“, s ciljem da se izdavanje bonova svede na najmanju moguću meru. Istovremeno su nametnuti teški uslovi za pristup „Programu dopunske pomoći u ishrani“ iako većinu njegovih korisnika čine deca, stari, ljudi s posebnim potrebama i oni koji o njima brinu;
Ukidanje opšteg besplatnog obroka u školi izbacivanjem „odredbe o podobnosti zajednice“, koja omogućuje školama u okruzima s najvišom stopom siromaštva da svoj siromašnoj deci ponude besplatan doručak i ručak;
Ukidanje programa „Davanje prednosti“, čiji su korisnici, počev od 1965, bili 39 miliona dece i porodica, a koji danas koriste 800.000 siromašnih porodica s malom decom, i istovremeno zatvaranje Ministarstva obrazovanja;
Ukidanje programa „Najpre stanovanje“ i onemogućavanje da nedržavljani, među njima i porodice mešovitog statusa, žive u jeftinim socijalnim stanovima; i
Nametanje „životnog plana“ i „porodičnog plana“ koji će ograničiti pristup abortusu i smanjiti reproduktivna prava i prava LGBTQ+ osoba.
Takvi predlozi bi izvesno bili vrlo nepopularni. Zapravo, kako ljudi postepeno saznaju o „Projektu 2025“, protivljenje raste i čak prelazi partijske linije. Većina Amerikanaca želi vlast koja će brinuti o siromašnima i isključenima jer oni čine sve veći segment stanovništva i biračkog tela; većina, takođe, podržava pravo na abortus, biračka prava i slobodu izražavanja.
Najmanje 40 posto stanovništva – između 135 i 140 miliona ljudi, među njima 80 miliona birača – ili su siromašni ili ih samo jedna kriza deli od ekonomske propasti. Smanjenja socijalnih davanja koja predviđa „Projekat 2025“ zapravo će gurnuti znatan broj ljudi preko granice siromaštva, u finansijsku propast.
Čak i Donald Trump je pokušao da se distancira od „Projekta 2025“ kako se pažnja pomerala prema njegovom izrazito vizionarskom i divizivnom programu. S druge strane, više od polovine navedenih autora, urednika ili saradnika tog projekta ranije su bili u Trumpovoj administraciji – i niko ne sumnja da je kandidat za Trumpovog potpredsednika 100 posto pristalica „Projekta 2025“!
Nezvanično preuzimanje već je u toku
Od Trumpove ili Vancove povezanosti s tim nazadnim planom još je strašnija činjenica da drugi Trumpov mandat možda neće biti potreban za sprovođenje znatnih delova „Projekta 2025“, koliko god on bio nepopularan među stanovništvom. U tom smislu, u njemu se odražava stari svet Rimskog mira: taj „mir“ ili tačnije taj politički i ideološki program koji je siromašne podanike kažnjavao, mnoge podanike marginalizovao, a nad svima sprovodio strogu kontrolu, nije zavisio od ovog ili onog cezara.
Na osnovu njegovih nedavnih presuda, jasno je da Vrhovni sud požuruje sprovođenje „Projekta 2025“, kako u smislu budućih državnih politika tako i u smislu stavljanja šape na izvršnu vlast što je suština tog mandata (a sad i tih sudskih presuda). U junu je, na primer, doneta presuda u korist grada Grants Pas, u Oregonu, koji je uveo novčanu i zatvorsku kaznu za beskućnike, a na kraju i njihovo proterivanje. Taj presedan će samo produbiti neprijateljstvo prema beskućnicima i postaviti čvrst temelj za plan „Projekta 2025“ da se nastavi s ukidanjem programa socijalnog stanovanja.
Što je još gore, kao što je nedavno jasno rekao Elie Mystal iz magazina Nation, tokom samo nekoliko nedelja rada sud je „legalizovao podmićivanje javnih službenika, proglasio apsolutni imunitet predsednika Sjedinjenih Država na krivično gonjenje za ‘službene radnje’ i podvrgao pravo donošenja zakona odobrenju (neizabranog) suda“. Mystal upozorava: „Ne postoji zakonsko rešenje za probleme koje je sud stvorio… [i] oni će nastaviti da rade sve ono što republikanci žele mada nisu izabrani da to rade.“
Pored toga, u zakonodavnoj areni, u kongresnim raspravama oko Zakona o farmi odjekuje plan „Projekta 2025“ za smanjenje pomoći u hrani ograničavanjem ažuriranja „Plana štedljive hrane“, to jest trenutne formule koja upravlja dodeljivanjem SNAP-a. Na primer, na državnom nivou, republikanska supervećina u Kanzasu nadglasala je prošle godine guvernerov veto i uvela radne uslove za starije korisnike SNAP beneficija.
Sve u svemu, razni prioriteti „Projekta 2025“ već se sprovode na državnom i lokalnom nivou, što znači da reproduktivnim pravima, pravima LGBTQ+, javnom obrazovanju, programima socijalne pomoći i beskućnicima preti ozbiljna opasnost u državama koje vode republikanci.
Pošto je odlukom Vrhovnog suda iz 2022. poništen proces Roe protiv Wadea, u 21 državi je potpuno ili delimično zabranjen abortus. U međuvremenu, krajnje desničarske grupe poput Mamâ slobode nastoje da stave pod svoju šapu lokalne školske odbore, što je deo „rata protiv budnosti“.
Ne zaboravimo ni strategiju kojom neke države nastoje da spreče napore zajednica da sprovedu program garantovanog dohotka. Najmanje10 država dovelo je u pitanje programe osnovnog dohotka pomoću zakonskih zabrana, ograničenja finansiranja, pozivanja na ustav i sudskih zabrana, dok su četiri republikanske države — Arkanzas, Ajdaho, Ajova i Južna Dakota – već u potpunosti zabranile takve programe.
U skladu s pozivom „Projekta 2025“ na vojnu ekspanziju, senator iz Misisipija Roger Wicker nedavno je objavio izveštaj kojim predlaže da se ionako ogromnom budžetu Pentagona u fiskalnoj godini 2025. doda još 55 milijardi dolara, dok se u narednih pet do sedam godina predviđa porast vojnih troškova za više stotina milijardi dolara.
Izveštaj „Mir zasnovan na snazi“ oživljava pogrešnu ideju da nas sve veće trošenje na ratne pripreme čini bezbednijim. Ne samo što Wicker prepravlja istoriju hladnog rata već njegovi recepti zanemaruju naše iskustvo u posljednjih 20 godina vojnog jačanja i katastrofalnog Globalnog rata protiv terora.
Prema projektima „Troškovi rata“ i „Nacionalni prioriteti“, ratovi ove zemlje posle 11. septembra koštali su najmanje osam triliona dolara, odneli su milione života i raselili desetine miliona ljudi širom sveta; pored toga, zagađenjem koje su izazivali ubrzavali su klimatski haos. Sprovođenje Wickerovog plana samo bi povećalo rizik od novih destabilizujućih sukoba i donelo obećanje modernog Rimskog mira: još više rata i smrti.
Mir, mir, a mira nigde
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci „Projektu 2025“, ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije. Dvostranačka podrška vojnoj pomoći Izraelu doprinosi onom što su Ujedinjene nacije nazvale genocid u Gazi.
Nema u tome ničeg novog. Budžet Pentagona svake godine nailazi na široku dvostranačku podršku, čak i ako nekoliko predstavnika glasa drukčije. Od napada 11. septembra 21 trilion dolara usmeren je ka ratu, nadzoru, policiji, graničnoj kontroli i zatvaranju. U fiskalnoj 2023. godini, bezmalo dve trećine saveznog diskrecionog budžeta finansirale su vojno-industrijski kompleks i vojnu potrošnju.
Ove godine, demokratski amandman na Zakon o ovlašćenju nacionalne odbrane automatski će upisati svakog građanina i rezidenta muškog pola starog od 18 do 26 godina u bazu podataka selektivnog služenja vojske. Ta mera je usvojena samo u Predstavničkom domu, ali jasno pokazuje zainteresovanost obe partije za to da se poveća broj pojedinaca koji bi mogli biti pozvani da služe vojsku. Iako taj predlog (još) nije nacrt zakona, iza njega očigledno viri onaj nacrt koji je predstavila demokratska članica Kongresa Pensilvanije Chrissy Houlahan.
Državni i lokalni pandan militarizmu je podrška policiji. Reklo bi se da i republikanski i demokratski zakonodavci nameravaju da usvoje zakone „nepopustljive prema kriminalu“, što podrazumeva zapošljavanje više policajaca, još šire raspoređivanje Nacionalne garde, širenje mera nadzora i rekriminalizaciju posedovanja droge. Naravno, „1033“ program omogućuje da lokalne policijske snage budu naoružane i da ih obučava američka vojska.
Ta potpuna dvostranačka sloga u oblasti ratne ekonomije nije tek još jedna zanimljivost, već određen pristup vladanju koji se, kad treba uspostaviti društvenu kontrolu, oslanja na silu i nasilje, a ne na pristanak.
Kao što je već rečeno, država može automatski upisivati ljude za sistem selektivnog služenja vojske, mada još nemamo automatsko upisivanje birača. Uostalom, isti Kongres koji podržava sve veća sredstva za rat nije uspeo da zaustavi potiskivanje glasača, kao ni da proširi glasačka prava i zaštiti našu demokratiju.
Posao i krov nad glavom, a ne umiranje na ulici
Najveće nasilje u Rimskom miru uvek su trpeli siromašni, koji su često bili istrgnuti iz svojih porodica, porobljeni i osuđeni na mukotrpan rad, i lišeni sopstvene zemlje i sredstava. Rimsko carstvo je održavalo autoritarnu vlast nad milionima ljudi oslanjajući se na vojnu moć i strah koji je izazivala njegova surova vojska. A ipak su Isus Hrist i njegovi sledbenici upravo iz redova siromašnih vodili nenasilnu revoluciju za mir.
Danas su desetine miliona siromašnih ljudi u ovoj zemlji u prvim redovima odbrane naše posustale demokratije i sve više militariziranog društva. Oni su pravi kanarinci u rudniku uglja i već doživljavaju nasilje društva kom su rat i profit važniji od rešavanja muke i posledica loše plaćenih poslova, ubitačnog tereta duga, zagađene vode i zemlje, i svih onih životâ koje su prekinuli siromaštvo, policija i uskraćivanje osnovnih ljudskih prava. Oni izvesno mogu predvideti kretanje prema sve dubljem tonjenju u ratno stanje i moguće posledice „Projekta 2025“ ako Donald Trump i J.D. Vance pobede ove godine.
Prekaljeni u kotlu nasilja, kriminalizovani i osiromašeni, oni i dalje pozivaju na istinski mir.
Dvadeset devetog juna Savina Martin, vojna veteranka i nekadašnja majka beskućnica, popela se na binu Masovne skupštine koju je Kampanja siromašnih organizovala u Gradu Vašingtonu i rekla:
„Ja sam veteranka američke vojske i pre mnogo godina sam bila pogođena beskućništvom. Danas se hiljade veterana beskućnika bore za beneficije i krov nad glavom… bolesni i izmučeni probijaju se kroz lavirint složenog sistema pokušavajući da prežive rat koji se vodi protiv siromašnih. Jučerašnja odluka Vrhovnog suda Sjedinjenih Država u procesu Grants Pas protiv Johnsona dopušta gradovima da kriminalizuju beskućništvo zabranom spavanja napolju onima koji nemaju gde da se sklone. Da li beskućnik krši zakon kad spava? Ako spava, biće uhapšen?
Ovaj sistem računa da ćemo mi voditi njegove ratove, ali mi ne možemo računati da će nam [naša vlada] obezbediti smeštaj ili zdravstvenu brigu? Umesto toga, [naša vlada] izdvaja 1,1 trilion dolara za rat, oružje i sistem koji kriminalizuje siromašne, što vodi masovnom zatvaranju, deportaciji i zadržavanju. Želimo posao i krov nad glavom, a ne umiranje na ulici.“
Savina je govorila o ratu protiv siromašnih, moći vojno-industrijskog kompleksa i ekstremističkom programu koji će je na uznemirujuće načine povezati s 140 miliona siromašnih i bedno plaćenih ljudi u ovoj zemlji – i milijardama drugih ljudi širom sveta.
Kao i u drugim trenucima istorije, borba siromašnih za život i dostojanstvo u svetu koji im uskraćuje i jedno i drugo zapravo je borba za ono najbolje što možemo postati kao društvo.
U njihovoj borbi leži nada za sve nas – ne u „Projektu 2025“, ne u budućoj Trampovoj administraciji ili suviše razornoj američkoj verziji Rimskog mira koja bi došla s Trampom – već u miru i pravdi koje Savina i mnogi drugi zahtevaju, u toj viziji mira i pravde za koju će se oni boriti sve dok ne postane i naša.
Tekst Liz Theoharis i Shailly Gupta Barnes, objavljen u TomDispatch, na srpskom jeziku objavljen je na sajtu Peščanika.