Klaster politika, fokusirana na formiranje mreža “licem u lice”, organizovanje seminara, izložbi i poslovnih sastanaka, mogla bi da bude od velike pomoći sektoru lekovitog bilja. Ovo saznajemo od Royal Balm Organic-a, prvog srpskog proizvođača organske kozmetike, koji se već čitavu deceniju probija na tržište Balkana sa svojim izuzetno kvalitetnim proizvodima. Iako za sada održivo posluje, iz ove kompanije kažu da bi njeno poslovanje bilo mnogo efikasnije kada ne bi imala problem sa radnom snagom.
Ova mala porodična firma, koja se bavi veoma specifičnom proizvodnjom, bila je prinuđena da sama uzgaja sirovine kako bi izbegla probleme sa nedovoljno kvalitetnim sirovinama, pa je napravila zasade organskih lekovitih biljaka u Timočkoj krajini, na Rtnju. Tako je uspela da razvije posao sa organskim lekovitim biljem, koji je inače veoma izazovan zato što se u njemu ne koristi hemijska potpora za biljke, međutim, poslednjih godina se suočava sa novim problemom – nedostatkom radne snage.
Deficit radne snage je, čini mi se, eskalirao ove godine, kaže Slobodan Milosavljević, suvlasnik Royal Balm Organic, i dodaje: „Mnogi mladi ljudi napuštaju ruralne sredine u potrazi za boljim prilikama u gradovima ili u inostranstvu. Problem je dalekosežniji jer taj trend ostavlja poljoprivrednike bez dovoljno radnika tokom ključnih sezonskih radova, kao što su setva, okopavanje, berba i prerada biljaka“.
Situacija je za Milosavljeviće posebno teška u letnjoj sezoni kada voćarski sektor nelojalno povećava cene nadnica kako bi privukao radnu snagu. „Ove povećane nadnice postaju referentna cena, što proizvođačima lekovitog bilja dodatno otežava dolazak do kvalitetne radne snage po pristupačnim cenama. Razumljivo je i da u celoj situaciji sezonski posao za njih postaje neisplativ jer žele stabilan posao tokom cele godine. Ali, teško je i nama jer jedva nalazimo radnu snagu, a i kada je nađemo plaćamo je skuplje. Zato mislimo da bi trebalo uz pomoć institucija naći neko rešenje koje će biti prihvatljivo i za male proizvođače i za radnu snagu. Jer, ovakva situacija stvara ogroman pritisak na sektor lekovitog bilja, čineći ga manje konkurentnim u pogledu zapošljavanja sezonskih radnika“, ističe Katarina Milosavljević, suvlasnica Royal Balm Organic.
Uz problem radne snage javlja se i problem cene transporta koji je preskup. Primetan je i nedostatak kamiona, a poznato je da u odsustvu konkurencije sve biva skuplje.
Na kraju, male proizvođače muči i jedna stara boljka – otkupna cena lekovitog bilja je toliko niska da im se uopšte ne isplati da ga uzgajaju. „Nažalost“, primećuje Slobodan Milosavljević, „monopolisti u ovom poslu diktiraju cenu lekovitog bilja i time se obezvređuje vrednost biljaka, zbog čega se proizvodnja lekovitog bilja svrstava u razred neisplative. To je velika šteta jer proizvodnja lekovitog bilja može i mora biti isplativ posao“.
Rešenje bi moglo biti u udruživanju
Kako bi se iz minusa prešlo u plus treba dobro planirati nove zasade lekovitog bilja, ali i uvoditi nove vrste lekovitog bilja, smatraju u Royal Balm-u. „Da bi se prevazišli svi navedeni izazovi, neophodno je i uvođenje novih tehnologija u proizvodnju lekovitog bilja koje mogu u potpunosti zameniti ljudski faktor“, kaže Slobodan Milosavljević. „Automatizacija procesa setve i berbe može značajno smanjiti potrebu za sezonskim radnicima. Pored toga, edukacija i obuka mladih o prednostima rada u organskoj poljoprivredi, kao i pružanje stabilnih radnih mesta, mogu pomoći u zadržavanju radne snage u ruralnim sredinama“, tvrdi on.
Takođe, kako kažu Slobodan i Katarina Milosavljević, treba osigurati subvencije za male proizvođače, sprečiti monopol, ali i umrežavati firme po principu japanske grozd ekonomije, koja predstavlja značajan deo ekonomske strategije Japana za unapređenje regionalnog razvoja i inovacija. Ova politika se odnosi na stvaranje industrijskih klastera, odnosno grupa povezanih firmi, dobavljača i institucija, koje su geografski koncentrisane i usmerene na specifične industrijske sektore. Politiku industrijskih klastera u Japanu pokrenulo je 2001. godine Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije (METI). Cilj je bio da se podstaknu inovacije i kreiranje novih poslova kroz umrežavanje preduzeća, vlade i akademskih institucija. Klaster politika fokusirana je na formiranje mreža “licem u lice”, organizovanje seminara, izložbi i poslovnih sastanaka, kao i razvoj prodajnih kanala u inostranstvu, uz podršku Japanske organizacije za spoljnju trgovinu (JETRO) (The Tokyo Foundation for Policy Research) (SpringerLink).
Ako bi se ovaj princip udruživanja primenio kod nas mogla bi se povećati isplativost uzgoja lekovitog bilja u Srbiji, smanjili bi se njegovi troškovi a proizvođačima bi povećala profitabilnost.