Globalna proizvodnja litijuma je poslednjih decenija drastično porasla, ali ne na svim tržištima – u SAD na primer ona pada.
Energetski institut, udruženje profesionalaca iz ove oblasti, objavio je statistički pregled energetskog tržišta u kojem se pominje i litijum. Ovaj metal se naziva belim zlatom i pridaje mu se veliki značaj u aktuelnoj eneretskoj tranziciji sa prljavih odnosno fosilnih goriva na ona čistija, iz obnovljivih izvora.
Zahvaljujući činjenici da se koristi u proizvodnji baterija (prvo za mobilne telefone a potom i za električne automobile) njegova proizvodnja je u poslednjih tridesetak godina eksplodirala. Sa 9.500 metričkih tona u 1995. porasla je na 198.000 metričkih tona u 2023.
Ko proizvodi najviše litijuma na svetu?
Australija je najdominantniji igrač na tržištu litijuma budući da se u prošloj godini u njoj odvijalo 43,4 odsto ukupne proizvodnje ovog metala na planeti. Sledi je Čile koji je u 2023. proizveo 56.500 tona ovog metala, i time stekao udeo od 28,5 odsto u ukupnoj proizvodnji. Čile takođe ima i najveće rezerve litijuma na svetu ali planira da nacionalizuje njegovo vađenje.
Rasla je i proizvodnja u Kini koja se našla na trećem mestu ove liste sa svojih 33.000 tone litijuma, odnosno udelom od 16,7 procenata u globalnoj proizvodnji. Ozbiljno povećanje kapaciteta zabeleženo je i u Argentini, Brazilu i Zimbabveu, premda su one i dalje mali igrači na globalnom tržištu.
Kada se sve sabere samo u osam zemalja proizvodi se 98 odsto svetskog litijuma. U svima njima proizvodnja raste osim u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima je ona u poslednjih desetak godina smanjena za 3,4 odsto. Ova zemlja sada ima najmanju proizvodnju u odnosu na količinu svojih rezervi.
Zašto SAD ne proizvodi više litijuma?
Amerika je nekada, pre pojave prenosnih gedžeta za čiji rad su potrebne litijumske baterije, bila jedan od većih svetskih proizvođača ovog metala. Od 1938. do 1988. bila je poznata po najvećim rezervama litijuma na svetu, koji se koristio u proizvodnji keramike, stakla, farmaceutske robe, farbi itd.
A onda je, baš kada je litijum postao traženiji nego ikad, počela da smanjuje njegovu proizvodnju i da dovodi sebe u situaciju da bude zavisna od drugih zemalja koje ga proizvode. Zanimljivo je da je SAD sada najveći potrošač litijuma a proizvodi samo jedan odsto ovog metala na svetu. Bajdenova administracija je odlučila da dobar deo litijuma uvozi od svojih partnera kao što su Kanada, Australija i Brazil. Razlog tome je, kao i u drugim delovima sveta, veliki pritisak javnosti i ekoloških udruženja koja se oštro protive rudarenju ovog metala na američkoj teritoriji.
Istini za volju, Amerika ima veliki broj projekata vezanih za razvoj proizvodnje litijuma ali činjenica je da uprkos konstantnom forsiranju narativa o velikom ekonomskom potencijalu ovog metala, njegova proizvodnja u toj državi nikako da se poveća. Šta više, uporno se smanjuje.
Izvor: Oil Price, Energy News
Foto: Miningwatch-portugal, Unsplash