Iran je u utorak lansirao oko 200 balističkih projektila na Izrael, što je označilo značajnu eskalaciju sukoba na Bliskom istoku. Cena sirove nafte je skočila zbog zabrinutosti od potencijalnog velikog prekida proizvodnje nakon iranskog raketnog napada na Izrael.
Analitičari veruju da bi cene nafte mogle dodatno da se povećaju ako geopolitičke tenzije nastave da eskaliraju. Za sada se čini da je uticaj na tržište nafte ograničen, pošto je većinu projektila presrela izraelska odbrana, sa samo jednim prijavljenim smrtnim slučajem – palestinskim civilom na Zapadnoj obali, prenosi Euronews.
Prema podacima sa berzi, cena sirove nafte je porasla na 71,404 dolara, a cena nafte Brent na 75,024 dolara.
Postavlja se pitanje šta će dalje biti sa cenama nafte i koji su najveći rizici.
Šta će biti sa cenama?
Cene nafte bi mogle da porastu na 100 dolara po barelu zbog rasplamsavanja sukoba na Bliskom istoku, smatra viši analitičar energetike kompanije MST Marki Saul Kavonik.
Prema njegovom mišljenju, u sukob je sada direktno uključen i Iran, čime je ugroženo do četiri odsto globalne ponude nafte, prenosi CNBC.
Da je od svih berzanskih cena najteže ustanoviti cenu sirove nafte i dati neke prognoze smatra Atanacković.
On je naveo da je svojevremeno bilo dovoljno da se pogorša situacija u rezervama Sjedinjih Američkih Država i da to odmah utiče na berzansku cenu.
„Postoje mnoge firme koje jednostavno koriste prilike, pa se i neosnovano zbog nekog malog razloga povećaju cene. A ovo sada je već jedan ozbiljan geopolitički razlog, tako da bi se moglo očekivati, gotovo sigurno da će što realno, što iz razloga što je to prilika da se napravi neki biznis na berzi, ta cena otići gore. To je sasvim izvesno, jer se cena menja i raste i kada su mnogo manje krize nego što je ova koja sad nastaje i posebno što ona nastaje baš u regionu od koga snabdevanje sirovom naftom u velikoj meri zavisi, posebno mislim za Evropu“, rekao je Atanacković.
On kaže da u najvećoj meri od Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) zavisi svetska cena na berzi, ali da je OPEK uvek bio dovoljno ozbiljan i nije koristio tu situaciju da vanredno i neosnovano podigne cene.
Cene nafte bi mogle da se suoče sa daljim pritiskom
„Uvek su vodili računa da to bude uravnotreženo. Nadam se da će i sada to tako da bude, jer je situacija takva da zaista imaju razlog i mogućnost ka povećanju. Njima odgovara jedna stabilna cena u kojoj imaju dobar procenat profita. Već duže drže sasvim malu proizvodnju, gledaju recimo prema tome kolika je potražnja, pa prema toj potražnji, potrošnji gledaju koliko će da proizvode. Trenutno proizvode više od dva miliona barela manje dnevno nego što je to inače. Kada bi proizvodili koliko bi mogli da proizvode, onda bi to uticalo, pa bi se cena smanjivala, a njima se ne isplati da smanje cenu“, rekao je Atanacković.
Atanacković kaže da je trend takav da ide definitivno ka povećanju cene, i zbog toga što na severnoj hemisferi dolazi zima, tako da inače tada raste cena.
„Ali u ovom slučaju i zbog krize na Bliskom istoku koja je evidentna i koja je ozbiljna, može se očekivati povećanje. Da li će to dostići 100 dolara, ne bih se iznenadio, s obzirom na to da smo mi takve cene imali i kad nije bilo ovakvih kriza“, rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Primarna briga za tržišta nafte je potencijal za uzvratne udare Izraela na iranska naftna postrojenja, što bi moglo znatno povećati cene sirove nafte, prenosi Euronews.
Iran je među 10 najvećih proizvođača nafte na svetu, sa proizvodnjom od preko 3,3 miliona barela dnevno u avgustu – najviše u poslednjih pet godina, prema OPEK.
Iran izvozi polovinu svoje proizvodnje, što predstavlja približno dva odsto globalne ponude.
Šta sve može uticati na cenu nafte
Pored toga, eskalirajući vojni sukob između Irana i Izraela mogao bi da dovede do ponovnog uspostavljanja američkih sankcija na izvoz iranske nafte, što bi dodatno povećalo cene nafte.
Josh Gilbert, tržišni analitičar u eToro-u, rekao je: „Ovo nesumnjivo pruža kratkoročnu podršku za naftu, posebno ako vidimo da ove geopolitičke tenzije dalje eskaliraju“.
Cene nafte su bile u padu u protekla tri meseca zbog oslabljenog izgleda tražnje, podstaknute mekšim globalnim ekonomskim podacima, posebno iz SAD i Kine.
U međuvremenu, rekordno visoka proizvodnja nafte u SAD i globalni pomak ka zelenoj energiji doprineli su padu cena.
Nedavne mere politike Kine mogu takođe poboljšati izglede za potražnju za najvećim svetskim uvoznikom nafte.
Prošle nedelje, Narodna banka Kine objavila je smanjenje stope obavezne rezerve za 0,5 odsto, praćeno ključnim vodećim smanjenjem kamatnih stopa. Kina je takođe sprovela nekoliko politika ublažavanja kako bi podržala svoj stambeni sektor i tržišta akcija.
„Kineski stimulativni paket je takođe značajan faktor. Ako postoji stav da je druga najveća svetska ekonomija spremna da poveća tražnju u trenutku kada bi ponuda mogla biti ograničena, to predstavlja vetar u leđa cenama sirove nafte“, rekao je Gilbert.
Međutim, situacija takođe naglašava ključnu ulogu koju Iran igra u uticaju na trendove na tržištu nafte.
Svaka dalja eskalacija geopolitičkih tenzija mogla bi ponovo povećati cene nafte, komplikujući izglede za globalnu inflaciju.
Izvor: Euronews.rs
Foto: Pixabay