Holandsko udruženje potrošača objavilo je istraživanje koje je pokazalo značajan pad kvaliteta prehrambenih proizvoda zbog inflacije. Ovi podaci su ponovo u prvi plan stavili termine šrinkflacija i skimpflacija koji pokazuju kako se u kriznim ekonomskim vremenima proizvođači igraju s pravima potrošača, varajući ih tako što smanjuju pakovanja bez upozorenja ili snižavaju kvalitet, a istovremeno povećavaju cene.
Nedavna studija Holandske agencije za zaštitu potrošača je pokazala kako je postotak ribe u ribljim štapićima Albert Heijn pao za 20 odsto, dok se cena povećala za 40 procenata. U ulju za kuvanje „bertoli“ se udeo maslinovog ulja smanjio sa 20 na sedam odsto, a u supi iz kesice „džambo čiken“ udeo piletine sa 8,6 na 5,8 procenata.
Biljana Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača EU rekla je da, prema njenom istraživanju, iz Hrvatske čak 76 odsto građana je primetilo značajan pad kvaliteta hrane i higijenskih proizvoda za istu ili višu cenu.
– Problem skimpflacije, odnosno uštede na račun kvaliteta sastojaka je taj što je to prosečnom građaninu jako teško dokazati, a vrlo često nije ni označeno na ambalaži. Građani Hrvatske su primetili i pad kvaliteta usluga – rekla je ona i navela primer da čak 66 odsto ispitanika u Hrvatskoj smatra da su pre za istu cenu dobijali, na primer, bolji hotelski smeštaj ili više sadržaja dok kupuju ulaznice za neke događaje.
Skimpflacija i šrinkflacija
– Problemi skimpflacije idu paralelno uz šrinkflaciju, odnosno smanjenje pakovanja proizvoda na proizvodima čije cene ostaju iste. Čak 94,5 odsto naših građana je primetilo da u supermarketima dobijaju tanje čokolade, manje teglice dečje hrane ili manju gramažu testenine, a cene su ostale iste. Industrija ponovo želi da štedi preko leđa potrošača – upozorila je Borzanova.
Kupci posebno u istočnoj Evropi su dosad imali iskustva uglavnom sa šrinkflacijom, a sada pošto je prošao talas velikih poskupljenja i cene su i dalje visoke, suočavaju se sa skimpflacijom. Ovaj izraz koji je nastao od engleske reči za „štedeti“ ili „raditi nešto nekvalitetno“ lansirala je američka medijska mreža NPR pre nekoliko godina.
Ovaj fenomen u kome proizvođači smanjuju kvalitet proizvoda, a istovremeno povećavaju cene širi se trenutno očigledno svuda, čim na to upozoravaju i evropski borci za prava potrošača. Da podsetimo da su posle početka rata u Ukrajini proizvođači pomfrita zamenili suncokretovo ulje palminim jer se ogromna količina svetske proizvodnje suncokreta nalazi u Rusiji i Ukrajini.
Na deklaracijama nisu tačni podaci
Ulja nije bilo u tom trenutku. Ono je prvo uvedeno iz potrebe, a onda su proizvođači shvatili da im je to jeftinije i zadržali su ga. Iako je suncokretovo ulje odavno dostupno u dovoljnim količinama, prema podacima zaštitnika potrošača, samo se jedan od ispitanih proizvođača vratio kvalitetnijem proizvodu. Ostali i dalje koriste palmino ulje.
Ono što još više zabrinjava jeste to što oni ne menjaju ni na deklaraciji proizvoda ovu izmenu iako nutritivne vrednosti više ne odgovaraju onome što piše na etiketi. Palmino ulje je jeftinije i nezdravije od suncokretovog zbog većeg udela zasićenih masnih kiselina.
U početku su proizvođači dobili odobrenje da takva pakovanja mogu da idu na police jer nisu imali vremena da odštampaju nova, ali niko ih s vremenom nije zamenio, niti je bilo kontrola koje bi to utvrdile. Umesto da izmene listu sastojaka i nutritivne vrednosti, oni su samo naveli da proizvod sadrži palmino ulje umesto suncokretovog, ali je to naravno prošlo nezapaženo kod potrošača kojima je ovakva informacija namenjena.
Manje i kvalitetnih sastojaka u proizvodu
Nije ovo jedini primer. Mnogo ih je kako na evropskom tržištu tako i kod nas. Da podsetimo da je prošle godine Centar za savetovanje potrošača iz Hamburga objavio primer čokolade iz velikog lanca supermarketa Aldi Nord. Čokolade njihove robne marke su, rečeno je, izgubile na kvalitetu – umesto 45 odsto marcipana, koristi se svega 38 procenata. U drugim vrstama je pronađeno manje pistaća i nugata.
Uz to su sve čokolade, bez obzira na pad kvaliteta, poskupele za 20 evrocenti. Tako je na tržištima koja imaju makar kontrole i jake potrošačke organizacije, pa kupci makar mogu da saznaju šta ih čeka na policama. Na našem tržištu je sve više proizvoda privatne robne marke na kojoj trgovci više zarađuju, a kupcima je jeftinije.
Postavlja se pitanje da li iko kontroliše ove proizvode, njihove deklaracije i sastojke. Verovatno ne. Dolazimo do priče o tome da veliki brendovi gube trku protiv trgovačkih robnih marki. Brendovi jesu skuplji, ali makar možemo da računamo na ispravne deklaracije, a valjda i na sastav koji odgovara onome što piše na etiketi. Valjda. Ili više nikome kao kupci ne možemo verovati.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay