U 2023. region Centralne i Istočne Evrope je zabeležio najslabiju stopu rasta BDP-a u ovom veku, koja je iznosila tek 0,6%, saopštava Coface u svojoj analizi poslovanja 500 najboljih kompanija u tom delu sveta.
Nakon dužeg niza godina tokom kog su uspešno odolevale krizama, najveće kompanije sa ovog područja suočile su se sa izazovima kao što su razlika u domaćoj i inostranoj potražnji, visoke stope inflacije, rastući troškovi kao i tenzije na geopolitičkom planu. Ovaj trend se preneo i na tekuću godinu, uprkos gotovo potpunom oporavku domaće potražnje i činjenici da se stopa inflacije postepeno ustalila na nižoj vrednosti.
16. po redu godišnja studija u izdanju kompanije Coface rangira 500 najvećih kompanija sa pomenutog područja na osnovu ostvarenog prometa i ispituje dodatne pokazatelje poput broja zaposlenih, poslovnog okvira, privrednih sektora i procene kreditne sposobnosti.
Rast prometa i radne snage, ali i pad neto profita
“Područje Centralne i Istočne Evrope se u 2023. godini suočilo sa do tada neviđenim ekonomskim izazovima, što je, sa jedne strane, za posledicu imalo da stopa rasta BDP-a bude minimlanih 0,6%, a sa druge da kombinacija visoke stope inflacije i pada potražnje među potrošačima ugrozi čak i najveće kompanije,” istakao je Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za područje Centralne i Istočne Evrope, i dodao: “Uprkos navedenim preprekama, mnoge kompanije uspele su da održe dotadašnji nivo prometa, postavši tako primer za otpornost u teškim ekonomskim prilikama.”
Ukupni promet svih 500 komanija je porastao za neznatnih 2,5% do iznosa od 1,1 triliona evra. Ukupni iznos neto profita je opao za 17,4% na iznos od 44.909 miliona evra. Osim toga, kompanije iz ovovog regiona su zapošljavale 2,4 miliona ljudi (1% više nego prethodne godine).
Poljska zauzima vodeću poziciju
Poljske kompanije i dalje drže primat, pri čemu je PKN Orlen učvrstila vođstvo zahvaljujući rastu prometa od 34%, nakon što je u godini pre toga uvećala promet za 111%. U deset najboljih kompanija na listi su takođe ušle dobro poznata imena, kao što su češka Skoda Auto (drugo mesto), multinacionalna kompanija za proizvodnju nafte i gasa MOL iz Mađarske (treće mesto), zatim maloprodajni lanac iz Poljske Jeronimo (četvrto mesto), kao i poljska kompanija za proizvodnju energije PGE (peto mesto) i mađarska MVM Energetika (šesto mesto). Od ovih kompanija samo su one iz Mađarske zabeležile pad prometa, dok su preostale kompanije ostvarile veće prihode nego u godini pre toga. Volkswagen Slovakia (osmo mesto) se vratila u 10 najboljih kompanija na listi, ali su i drugi visokorangirani proizvođači automobila takođe uvećali svoj promet, i to uprkos trendu rasta cena, i izborili bolje pozicije na tržištu.
U novopridošle kompanije među prvih 10 na listi spadaju slovački ogranak Volkswagen-a, poljska kockarska kompanija u državnom vlasništvu Totalizator Sportowy (sedmo mesto) kao i poljska kompanija za distribuciju električne energije ENEA (9 mesto) i Tauron Polska Energia (10 mesto), od kojih je svaka uspela da povoljnu situaciju na tržištu pretvori u dvocifreni rast prometa.
Kompanije sa najboljim poslovnim učinkom
Nekoliko kompanija se ističe po značajnom privrednom rastu ostvarenom tokom 2023. godine a to što one predstavljaju različite privredne sektore posledica je kompleksnog privrednog i poslovnog okruženja. Najveći napredak je ostvarila poljska kompanija za proizvodnju električne energije ENIQ, koja je na listi napredovala za 315 mesta zahvaljujući naglom rastu prometa od 183%. Na sličan način su i bugarska kompanija Lukoil i mađarska BYD Smart Device Hungary, snabdevač elektronskih komponenti najvećih proizvođača automobila u Kini, ostvarile neverovatnu dobit.
Analiza privrednih sektora
Jedna od razlika u odnosu na prethodne godine je i činjenica da nisu svi privredni sektori uspeli da ostvare rast prometa tokom 2023. godine. U privredne sektore koji su se suočavali sa poteškoćama spadaju industrijske grane koje podrazumevaju veliku potrošnju energije kao štu su proizvodnja metala, papira i drveta, kao i komunalne i javne usluge.
Automobilski i transportni sektor je nakon tri godine povratio vodeću poziciju, ostvarivši rast prometa i neto profita od 16,8% odnosno 40,8% i to na račun uvećane prodaje automobila. Godina 2023. je bila teška kako za privatne potrošače tako i za kompanije, pa su stoga i jedni i drugi svoja sredstva radije opredeljivali za robu neograničenog veka trajanja, ali ne i za vozila. Prodaja automobila proizvedenih u Evropskoj uniji je porasla prvi put još od 2019. godine.
Sektor proizvodnje minerala, hemijskih proizvoda, nafte, plastike i lekova, koji tradicionalno predstavlja najveći sektor, je ove godine pao na drugo mesto, zabeleživši skroman rast prometa ali istovremeno i pad neto profita od 42,8%. Razlog tome leži u činjenici da su kompanije za proizvodnju nafte i gasa iz Centralne i Istočne Evrope bile opterećene nepovoljnim maržama na preradu goriva u kombinaciji sa promenljivim cenama nafte i sve manjim cenama prirodnog gasa. Nespecijalizovana trgovina na veliko je izbila u prva tri mesta na listi privrednih sektora, i to na račun rastuće potražnje za robom široke potrošnje nastale kao posledica niske stope nezaposlenosti i sve većih zarada.
“Rast prometa najvećih kompanija na području Centralne i Istočne Evrope je prošle godine bio skroman (+2.5%), ali je i takav bio veći od slabog rasta BDP-a (+0.6%). Tokom 2024. i 2025. dolazi do oporavka privrede država iz ovog regiona zahvaljujući rastu privatne potrošnje. Međutim, nad kompanijama iz tih država, čak i onim najvećim, nadvija se velika pretnja. Iako nestašica radne snage otežava popunjavanje radnih mesta uprkos rastu zarada, najveću pretnju predstavljaju okolnosti na međunarodnom planu utoliko što ograničavaju kako proizvodnju tako i izvozne aktivnosti zemalja Centralne i Istočne Evrope”, pojašnjava Gžegož Šelevič, ekonomski stručnjak kompanije Coface za područje Centralne i Istočne Evrope.
Foto: Interactive sports, Unsplash