Stanovništvo u Srbiji samo se u oktobru ove godine zadužilo kod banaka za 119 miliona evra, doguravši za godinu dana gotovo do milijarde
Priličan preokret događa se na bankarskom, odnosno kreditnom tržištu Srbije ovih dana. Kompanije su stale sa daljim zaduženjem, a u oktobru su se čak razdužile, dok građani nastavljaju da se ozbiljno zadužuju po stopi od jedan procenat mesečno, pokazuju sveži podaci iz Kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije.
Razlog ovako različitom kretanju sektora privrede i stanovništva mogao bi da bude jedan – produženje krize. Kod privrede, pogotovo one izvozne i orijentisane ka Evropi koja je u stagnaciji (u najvećem partneru Nemačkoj i u ekonomskom padu), s kreditima su oprezni i oni koji bi trebalo da ih uzmu, jer proveravaju perspektivu prodaje i profita iz kojih bi zajam trebalo da vrate, ali i oni koji kredite daju, jer nisu sve firme u istom položaju kada „napolju“ ne ide kako bi trebalo.
Kriza je donela produženu inflaciju
Kod građana, kriza je donela produženu inflaciju, koja se iz solidnog petnaestomesečnog pada do juna i 3,5%, preokrenula u rastuću i stigla do oktobarskih 4,5%. A više cene znače i više troškove i račune koji se moraju pokrivati.
Brojke iz Izveštaja UBS to govore same za sebe. Kompanije su se razdužile u oktobru za 11,4 milijarde dinara (oko 98 miliona evra), odnosno za tih 0,6% je smanjen njihov ukupan dug bankama i sada je nešto preko 2.000 milijardi dinara (17,5 milijardi evra).
Firme, dodoše, i dalje bankama duguju 10% više nego prošlog oktobra, ali stagnacija u zaduživanju traje od marta. Čak je došlo da pada u maju, pa sada i u oktobru.
Kod preduzetnika, koji (kao i građani) nemaju mnogo manevarskog prostora da odlučuju o tome kada će se i koliko zadužiti, nastavljeno je u oktobru zaduživanje po stopi od 2,5%, odnosno na godišnjem niovu od povelikih 13,3%.
Građani uzimaju keš kredite kao da su zaboravili 2021.
Za razliku od privrede, koja se u uslovima i dalje visokih kamatnih stopa ponaša racionalno, građani nastavljaju da neštedimice uzimaju nove zajmove. U oktobru se sektor stanovništva kod banaka zadužio za 13,8 milijardi dinara (118 miliona evra), što je 0,9% više mesečno i 7,5% više nego što je bilo u oktobru 2023.
Pritom, ako se gledaju samo keš krediti, rast je 1,5% i 10,5%. Novih gotovinskih kredita je uzeto za 11,3 milijarde dinara (97 miliona evra), i ta vrsta zajmova je sada narasla na ukupno 771 milijardu dinara (6,6 milijarde evra).
Sa stambenim kreditima, koji rastu nešto skromnije (0,6% mesečno i 4,3% godišnje) i pored toga što su tu kamatne stope ograničene odlukom NBS, građani su svoju zaduženost kod banaka podigli na 1.607 milijardi dinara (13,7 milijardi evra).
Veliko interesovanje za keš kredita
Iako je godišnja stopa rasta kreditnog duga građana ne tako velikih 4,5%, ekonomiste koji vode računa o održivosti bi moglo da zabrine to što se građani ubrzano zadužuju još od marta. Pre toga su bili poprilično oprezni (ili sa ušteđevinom koja je mogla da pokriva troškove) od maja 2023. čak sa padovima u decembru/januaru.
Ovakvo veliko interesovanje građana za kredite, pogotovo keš kredite, jak je signal bankama da ne moraju da žure sa obaranjem kamatnih stopa. A one su se u septembru (poslednji podaci NBS) „zaglavile“ na 11,11% kod dinarskih keš kredita i 6,14% za one indeksirane u evrima.
Prošlog septembra su bile 13,35% i 7,21%, ali treba se podsetiti da su septembra 2021. godine, kada je tražnja za zajmovima bila mnogo manja (a pad zaduživanja bio 2% mesečno i 0,5% godišnje), kamatne stope bile 8,3% i 3,3%.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay