Inflacija je nakon snažnog pada u prvoj polovini godine, na jesen ponovo krenula uzbrdo i pitanje je koliko to treba da brine i građane i privredu
Godinu koja je na izmaku što se tiče inflacije počeli smo veoma dobro, i stopa rasta cena koja nas je morila prethodnih nekoliko godina (u martu 2023. je bila 16,2%), pala je sa januarskih 6,4% na junskih 3,8%, što je vrlo blizu centralnog cilja Narodne banke Srbije od 3%.
Brzi rast domaće tražnje
Međutim, kako je krenula druga polovina godine, cene su uveliko prebacile 4% da bi oktobarska (statistički najsvežija) završila na 4,5%, što je već gornja granica koridora centralne banke od 3±1,5%.
Treba li da se građani i privreda zabrinu zbog ovog skoka cena, tj. stope rasta kojom je on prikazan, i da li se radi o trendu ili trenutnom „incidentu“, 24sedam je pitao profesora Ismaila Musabegovića za Beogradske bankarske akademije.
– Mislim da nema mesta za veliku brigu jer sve mere koje su do sada preduzete iz Narodne banke daju polako rezultata. Oni nisu brzi i ne mogu odmah da se pokažu ali svakako predstoje i to će se videti i po tome što će, pretpostavljam, centralna banka smanjiti referentnu kamatnu stopu za još 0,25 procentnih poena do kraja godine. To će biti signal svim učesnicima, i građanstvu i priredi, da se inflacija smiruje – kaže Musabegović.
„Opravdanje“ NBS za jesenji skok inflacije, i pored toga što su cene derivata/nafte pale, je suša, odnosno neočekivano veliki sezonski rast cena povrća i voća. Međutim, velika je i bazna (kor) inflacija, koja je u septembru bila 5,3% a koja ne uključuje cene energije i hrane.
Više cene industrijskih proizvoda (bez prehrambene) dodale su oktobarskoj inflaciji 0,2 procentna poena, a usluge 0,5 poena, dok je sama hrana doprinela sa 0,6 procentnih poena u ukupnih 4,5% rasta cena.
Ali, ponavlja sagovornik 24sedam, to nije zabrinjavajuće jer i Evropska centralna banka „vidi“ privremeno povećanje inflacije narednih nekoliko meseci, kako je rečeno na nakon poslednjeg zasedanja.
– Borba sa rastom cena je proces. Inflacija, kad jednom uđe u sistem, jako teško izlazi iz njega i moraju da budu dugoročne strateške mere da bi ona se smirila i na kraju smanjila na prihvatljiv nivo – napominje Musabegović.
Hoće li nam plate vratiti inflaciju?
Strateške mere podrazumevaju usaglašene politike centralne monetarne vlasti, što je NBS i centralne fiskalne vlasti, što je Vlada odnosno Ministarstvo finansija, i tu bi nadalje mogao biti fokus delovanja protiv inflacije.
Narodna banka je u danas prezentovanom novembarskom Izveštaju o inflaciji ukazala i na drugi, „ne-agrarni“, element skoka inflacije – brzi rast domaće tražnje. A taj rast je, u načelu, podstaknut povećanjima (državnih) plata i penzija.
I svoju prognozu kretanja inflacije do kraja 2024. godine (4%) i tokom 2025. (3%), NBS je uslovila nastavkom restriktivne politike, nižom uvoznom inflacijom (iz EU), padom cene nafte ali i sporijim rastom realnih zarada (iznad rasta produktivnosti).
Rast plata makroekonomski možda pravi „problem“ nadležnima za stabilnost cena i cele ekonomije ali je, naglašava profesor Musabegović, u našim uslovima on neophodan.
– Ne možete razvijati privredu, a da pri tome ne obratite pažnju na standard ljudi, odnosno građana. Životni standard se povećava tako što se povećavaju plate koje bi, doduše, trebalo da budu rezultat produktivnosti. Ono što je potrošnja, u klasičnom smislu, to su penzije i plate javnog sektora. I one bi trebalo da se usaglašavaju ali moraju biti rastom veće od inflacije. Džabe vam je privredni rast, budžet ovoliki ili onoliki, ako se to ne odrazi na bolji život svakog građanina Srbije. Tako da je to kompleksna mera koja zahteva koordinaciju između Ministarstvo finansija i Narodne banke – objašnjava naš sagovornik.
Šta očekuju bankari i privrednici a šta građani
Izgleda da ovaj jesenji preokret inflacije ne zabrinjava na duži rok ni finansijski ni privredni sektor, bar prema objavljenim anketama. Narodna banka prognozira da će inflacija tokom sledeće godine pasti na ciljanih 3%, a inflaciona očekivanja finansijskog sektora, u anketi Ninamedije, za godinu dana unapred u septembru i oktobru su iznosila nešto više – 3,75%. Prema rezultatima ankete Blumberga, bankari su u oktobru povećali prognozu za godinu dana, sa septembarskih 3% na 3,4%.
Istovremeno, u sektoru privrede inflaciona očekivanja za godinu dana unapred u oktobru su smanjena sa (septembarskih) 5,0% na 4,0%.
Što se tiče građana, onih koji na svojoj koži osete svaku promenu cene i zbog toga su im i strahovi veći, kratkoročna inflaciona očekivanja su znatno viša. U oktobru se njihova procena u anketama zadržala na 15% za narednih godinu dana.
Prema rezultatima oktobarske ankete Consensus Economics-a, očekivanja profesionalnih prognozera u pogledu prosečne inflacije u Srbiji za ovu godinu kreću se opadajućom putanjom i iznose 4,5%, što je malo niže nego u julu (4,6%), dok za narednu godinu iznose 3,6%.
Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay