Juče se u Južnoj Koreji desilo mnogo toga – predsednik je proglasio vanredno stanje, izbili su nemiri, vanredno stanje je ukinuto. Danas se u toj zemlji pokreće postupak opoziva predsednika ali i razmišlja o ekonomskoj šteti koju su sva ova dešavanja izazvala.
Predsednik Južne Koreje Jun Suk Jeol dolazi iz partije koja ima manjinu u parlamentu. I to mu očigledno predstavlja problem, jer već neko vreme optužuje skupštinsku većinu da priprema pobunu protiv države. Juče je odlučio da sa reči pređe na dela pa je proglasio vanredno stanje prvi put posle skoro 50 godina kako bi se obračunao sa „neprijateljima države“.
Potom je Demokratska stranka, odnosno glavna opoziciona partija, u parlamentu poništila njegovu odluku sa 190 od 300 glasova. Tako je vanredno stanje prograšeno nevažećim. Paralelno sa ovim dešavanjima organizovane su i demonstracije na ulicama Seula na kojima je Jun proglašen diktatorom.
Danas se situacija normalizovala ali sa potencijalom da ponovo bukne budući da bi južnokorejski parlamentarci trebalo da pokrenu postupak opoziva predsednika države koji je, bez konsultacije sa drugim granama vlasti, izazvao ovu političku krizu. Za opoziv je potrebno da za njega glasa dve trećine odnosno 200 poslanika. Ako se opoziv uspešno izglasa Juna čeka suđenje pred Ustavnim sudom – devetočlanim savetom koji nadgleda ogranke vlasti u Južnoj Koreji. Ukoliko šest članova suda glasa za podršku opoziva, predsednik se smenjuje sa funkcije.
Da li je u toku „pumpanje“ vona?
Novonastali haos u Južnoj Koreji će imati i političke i ekonomske konsekvence. Pošto o političkim svi pišu, mi ćemo se pozabaviti ekonomskim problemima u koje bi ta zemlja mogla da upadne. Naime, njene finansijske vlasti su već najavile da će tržištu pružiti „neograničenu podršku u likvidnosti dok se ono ne vrati u normalu“. Za te svrhe finansijski regulator izdvojio je preko sedam milijardi dolara.
Ukoliko se situacija ne smiri u skorije vreme, očekuje se da bi Južnoj Koreji mogao biti smanjen i kreditni rejting, kao i da bi njen ekonomski rast mogao da uspori. Međutim, još je rano za ovakva predviđanja jer je potrebno vreme da teret krize počne da se oseća u realnoj ekonomiji.
No, on se za sada oseća na berzi, koja uvek reaguje među prvima. Glavni berzanski indeks Kospi je na kraju jučerašnjeg dana pao za 1,44% a Kosdaq za 1,98%, premda su prethodno bili u znatno goroj situaciji ali su se u poslednjim momentima malo oporavili.
Da je ovo tlo plodno za probleme različitih vrsta ukazuje i podatak da se nadležni organi koji se bave deviznim poslovanjem sumnjiče da su prodavali dolare unutar svog tržišta, dakle južnokorejskog, kako bi sprečili drastičniji pad vrednosti nacionalne valute vona.
Foto: cadop, Pixabay