Pad Asadovog režima u Siriji neće imati direktan uticaj na svetska tržišta nafte, ali bi mogao doneti pozitivne efekte na kratke staze i negativne na duže, u zavisnosti od razvoja političke strukture Bliskog istoka.
Pre pada režima, postojala je neizvesnost oko mogućnosti da se sukobi između Izraela, Hamasa, Hezbolaha i Irana pogoršaju i prošire. Iako su svi pokazatelji ukazivali na to da je Iran nastojao da izbegne eskalaciju, ostajala je zabrinutost da bi, bez trajnog primirja, nasilje moglo da se poveća bilo namerno ili slučajno. Izrael je najavio da neće napadati iranska naftna postrojenja, ali ratna neizvesnost često skriva promene u politici.
Tržište nafte je teoretski već uzelo u obzir mogućnost gubitka milion barela dnevno ili više iz Irana ukoliko Donald Tramp pooštri sankcije toj zemlji nakon dolaska na vlast. Slabi temelji tržišta trenutno to neutrališu. Kao što prikazuje grafikon, Iran je uspeo da poveća proizvodnju za oko 1,5 miliona barela dnevno otkako je Bajden preuzeo vlast. Uključujući 700.000 barela dnevno u poslednjim mesecima.
Iako su cene pod pritiskom zbog projekcija da će potražnja za naftom iz OPEK-a opasti za milion barela dnevno sledeće godine, smanjena iranska ponuda bi mogla da neutralizuje većinu tog pada. Šira grupa proizvođača upravo je odložila ukidanje svojih dobrovoljnih smanjenja proizvodnje od 2,2 miliona barela dnevno, ali je izgled porasta zaliha sledeće godine bio očigledno u mislima izvoznika.
Čeka se Tramp
Svrgavanje Asadovog režima moglo bi, nadaju se mnogi, dovesti do umerenije vlade. I oslabiti takozvanu šiitsku osovinu Irana, iračkih milicija, Sirije i Hezbolaha. To bi verovatno ohrabrilo Trampovu administraciju da zauzme čvrst stav prema Iranu, posebno ograničavanjem njihovog izvoza nafte. Nanošenje ekonomskog bola režimu čini se verovatnijim sada kada su Iranci videli da su se njihova ulaganja u Siriji pokazala uzaludnim.
Nije jasno u kojoj meri je iranski izvoz povećan zbog neaktivnosti Bajdenove administracije u odnosu na bolje metode izbegavanja sankcija od strane Irana. Ukoliko je ovo prvo tačno, Tramp bi imao veći uspeh u prekidanju njihovog izvoza, što bi podstaklo rast cena nafte. Saudijci bi verovatno bili zadovoljni takvom situacijom, omogućavajući izgubljenom izvozu da ojača cenu.
S druge strane, pad Asada mogao bi oslabiti tvrđe struje u iranskoj vladi. Mogao bi i olakšati predsedniku Pezeškijanu postizanje sporazuma sa SAD-om. Smanjenje podrške Hutima, Hezbolahu i Hamasu moglo bi postati prihvatljivije. Posebno nakon što su ove poslednje Izraelci značajno oslabili u poslednje dve grupe. Scenario u kojem Iran značajno smanjuje podršku tim grupama mogao bi im biti prihvatljiviji nego ranije. A Tramp, koji je obećao niže cene nafte, mogao bi biti oduševljen postizanjem novog sporazuma koji bi ublažio sankcije.
Kuda će cena
Međutim, takav sporazum verovatno neće biti postignut bez nekoliko meseci pregovora i verovatno će mu prethoditi strožije sankcije. Ovo bi moglo podržati cene nafte na kratke staze, možda dodajući 10 dolara po barelu u prvoj polovini 2025. godine. Ali bi zatim sporazum vratio sankcionisanu ponudu i kasnije kreirao pritisak na tržište.
U tom slučaju, ne samo da bi ranija premija od 10 dolara po barelu nestala, već bi cene mogle pasti za još 10 dolara po barelu. Time bi se WTI nafta (West Texas Intermediate) spustila na 60 dolara. I povećao bi se pritisak na Irak i UAE da se pridržavaju svojih kvota. Ukoliko to ne učine, cene bi verovatno pale ispod 60 dolara. I to bez dodatnog smanjenja saudijske proizvodnje, što bi Saudijci teško prihvatili.
Reakcija Putina na gubitak saveznika, u trenutku velikih gubitaka na ukrajinskom frontu, mogla bi dodatno povećati njegovu spremnost za postizanje sporazuma o zaustavljanju borbi.
U tom slučaju, moglo bi doći do povećanja ponude iz Rusije, iako su oni već prekoračili kvotu. Ukoliko Rusija uspe da doda pola miliona barela dnevno ili više na tržište, gotovo bi bilo nemoguće održati cenu nafte na 70 dolara.
Stoga će, u pozadini slabih osnovnih pokazatelja, geopolitički uticaji na tržište nafte sledeće godine biti značajni. I verovatno divlje fluktuirati kako godina bude odmicala.
Izvor: Majkl Linč, saradnik Forbes
Foto: Unsplash