Međunarodni sud pravde otpočeo je najveći proces u svojoj istoriji i to vezan za posledice klimatskih promena.
Između 2013. i 2023. naša planeta se zagrejala za 1,3 Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, a nivo mora je porastao za 4,3 centimetra, dok je na Pacifiku taj rast bio i veći. Upravo zbog toga neka ostrva bukvalno nestaju pod vodom, a njihovo stanovništvo je prinuđeno da migrira u kontinentalne zemlje.
Zato male ostrvske države već godinama lobiraju za to da oni koji su u prošlosti bili najodgovorniji za zagađenje (koje je dovelo do klimatskih promena) snose i adekvatne posledice. Jer za sada najveće posledice snose male i nerazvijene zemlje bez industrije koja bi mogla prouzrokovati značajnije zagađenje.
„Mi zapravo želimo da sud u Hagu potvrdi da je ponašanje koje je uništilo klimu bilo nezakonito“, rekla je medijima Margareta Vevrinke-Sing koja predvodi pravni tim pacifičkog ostrva Vanuatu. Osim nje, pred sudom će u ime tužitelja u naredne dve nedelje govoriti predstavnici više ekoloških grupa i organizacija kao i predstavnici država koje klimatske promene najviše ugrožavaju. Tačnije, svoje podatke izneće čak 99 zemalja i preko 10 međunarodnih organizacija.
Međutim, ovo nije nova tema, o njoj je već bilo reči na godišnjem zasedanju Ujedinjenih nacija gde je dogovoreno da će bogate zemlje do 2035. izdvajati bar 300 milijardi dolara godišnje za pomoć siromašnim državama koje trpe najveći udar klimatskih promena. Ipak, ispostavilo se da je ugroženim siromašnim zemljama potrebno znatno više novca za saniranje posledica.
Domet presude Međunarodnog suda pravde
Aktuelni slučaj okupio je 15 sudija iz celog sveta pred kojima će se pretresti sve činjenice vezane za uticaj klimatskih promena na siromašne nacije. Sudije će dati odgovore na dva pitanja. Prvo je koje su zemlje prema međunarodnom pravu u obavezi da štite životnu sredinu od emisija štetnih gasova koje uzrokuje ljudska vrsta a drugo – koje bi pravne posledice trebalo da snose vlasti država čije aktivnosti ili nedostatak istih dovode do zagađenja.
No, bez obzira na to šta Međunarodni sud odluči, ta odluka neće biti obavezujuća, već će predstavljati savet za razvijene nacije koje bi trebalo da predvode sanaciju posledica klimatskih promena ali i napore da se one uspore. Presuda će dakle biti simbolična ali će jasno utvrditi ko bi najviše trebalo da se bavi klimatskim promenama. Takođe će moći da se koristi kao osnov za pravne akcije koje će drugi akteri pokretati u budućnosti.
Izvor: AP
Foto: j_lloa, Pixabay