Ako neko iza sebe ostavi samo dugove, a nikakvu imovinu, naslednici neće morati da otplaćuju ni dinar onoga što preminuli nije stigao za života. Međutim, ako je iza preminulog ostala imovina – sa njom uvek u paketu idu i dugovi, što se odnosi i na bankarske kredite. Ako je za utehu, prema Zakonu o nasleđivanju u Srbiji, nasleđuju se dugovi samo do visine vrednosti nasleđene imovine
Naslednik za dugove odgovara do visine nasleđene imovine, objašnjava za portal N1 advokat Svetlana M. Jović.
“To znači da, ako neko nasledi imovinu vrednu 50.000 evra, a 60.000 evra je dug ostavioca, naslednik će vratiti 50.000 evra duga, jer je toliko nasledio. Ako ima više sanaslednika, svaki od njih odgovara srazmerno delu koji je nasledio”, objašnjava Jović.
Ovo je, dodaje, predviđeno članom 222 Zakona o nasleđivanju – da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.
Naslednik koji se odrekao nasleđa – ne odgovara ni za ostaviočeve dugove.
“Naslednik koji se odrekne nasleđa ne odgovara za dugove, jer se odrekao nasleđa i nista nije nasledio”, pojašnjava naša sagovornica.
Svaki naslednik se može odreći nasleđa – ne postoji nikakvo ograničenje, niti uslov ili bilo sta slično. To je, kako objašnjava, pravo svakog lica koje se javlja kao naslednik – da izrazi svoju volju i prihvati se nasleđa ili se ne prihvati.
“Nasleđa se ne može odreći naslednik koji se izričito ili prećutno primio nasleđa”, navodi ona.
Prećutni prijem nasleđa
Prema pomenutom zakonu, smatraće se da se naslednik primio nasleđa ako se do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine – ne odrekne nasleđa. Takođe, smatraće se da se primio nasleđa i naslednik koji je raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delom.
Međutim, ako neki naslednik preduzme mere samo da bi očuvao zaostavštinu i obezbedio tekuće upravljanje imovinom – to se ne smatra prijemom nasleđa.
Šta je sa kreditima
„Pravilo“ o nasleđivanju važi i za bankarske kredite: ako se naslednik prihvatio imovine – prihvatio se i dugova u tolikoj maksimalnoj vrednosti.
Ako ostavilac nema nepokretne imovine, a naslednici ne zahtevaju da se raspravlja pokretna imovina, kako objašnjava naša sagovornica – postupak se obustavlja i niko se ne oglašava za naslednika jer nema imovine.
„U tom slučaju niko nije nasledio nikakva prava pa samim tim ne nasleđuje ni obaveze (dugove), a u slučaju da ima imovine i da se donese rešenje o nasleđivanju – svaki naslednik odgovara za dugove srazmerno nasleđenom delu“, navodi Svetlana M. Jović.
Jedini izuzetak kada se obaveze po kreditu ne nasleđuju je kada je preminuli imao osiguran kredit za slučaj smrti – polisu osiguranja života, gde je predviđeno da se osigurana suma tj. ostatak duga po kreditu, isplati banci u slučaju smrti osiguranika, tako da naslednici nemaju nikakve obaveze da vraćaju ostatak duga.
Ovakve polise česte su upravo kod stambenih kredita, ali je neophodno da dužnik za života redovno uplaćuje premiju osiguranja, kako bi ugovor o osiguranju bio važeći.
Ako nema ovakve polise osiguranja – dug po stambenom (i svakom drugom ) kreditu prelazi na naslednika, odnosno naslednike.
NBS: Oprez kod kredita obezbeđenih hipotekom
Narodna banka Srbije navela je da većina građana smatra da nakon smrti glavnog dužnika obaveza plaćanja kredita prestaje.
„Sektor za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga primio je prethodnih godina veliki broj pitanja i prigovora građana u vezi sa obavezama po ugovoru o kreditu koji je sa bankom zaključio korisnik koji je u toku ugovornog odnosa preminuo. U velikom broju takvih slučajeva naslednici najčešće nisu upoznati u dovoljnoj meri s procedurom, kao ni s pravima i obavezama koje kao naslednici imaju“, navela je NBS na svom edukativnom portalu „Tvoj novac„.
Ukoliko korisnik kredita (ostavilac) nije za života na drugi način obezbedio otplatu kredita, njegova prava i obaveze iz ugovora o kreditu prelaze na njegove naslednike.
I NBS ukazuje prihvatanje nasledstva automatski podrazumeva i prihvatanje obaveza, odnosno dugovanja, ali samo do visine vrednosti nasleđene imovine.
Centralna banka upozorava i da, kod nasleđivanja obaveza po osnovu kredita obezbeđenog hipotekom – što su, praktično, svi stambeni krediti – banka ima na raspolaganju sredstvo obezbeđenja – založno pravo na nepokretnosti.
„U slučaju da nakon smrti lica korisnika kredita naslednici ne otplaćuju uredno i u potpunosti dug po kreditu, banka je ovlašćena da naplatu potraživanja po kreditu ostvari prodajom založene nepokretnosti“, navela je NBS.
Izvor: N1
Foto: Pixabay