Pojava alata na bazi veštačke inteligencije donela je brojne dileme oko etičnosti njihove upotrebe, najviše u segmentu obrazovanja. Nije tajna da je u poslovnoj zajednici masovnija upotreba AI alata svakodnevica, a sve više se koriste i za aktivnosti i odluke iz domena privatnog života.
Kada je reč o informisanju, mediji i dalje imaju dominantnu ulogu, iako nam pojedini sadržaji donose stres i osećaj nelagodnosti. Informisanje u doba AI bila je tema ovogodišnje ankete koju tradicionalno sprovodi PR agencija Chapter 4 na temu komunikacijskih trendova u Srbiji.
AI na poslu: igre bez granica i pravila?
Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju (poput Google translate servisa). AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije obavljanje poslovnih procesa kao što su istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja, analiza podataka i edukacija. Ipak, tek ili već 11 odsto ispitanih, svesno donosi odluke na osnovu upotrebe AI alata.
Više od polovine ispitanika ne brine što senzitivne informacije dele sa veštačkom inteligencijom, kao i to što iz informacija koje dele AI alati uče i ta saznanja prenose dalje korisnicima.
Poverenje ili nepoverenje prema AI
Kada je reč o svakodnevnom životu, više od polovine ispitanih, često ili ponekad koristi alate veštačke inteligencije za informisanje o brendovima i proizvodima, ili pri donošenju odluka poput kupovine, putovanja, planiranja obroka, investiranja ili zaduživanja.
AI alate koriste i kompanije i brendovi za kreiranje grafika, vizuala, tekstualnog sadržaja ili kroz korisničku podršku. Za skoro 37 odsto ispitanika ta činjenica ne igra značajnu ulogu kada je reč o poverenju. Ipak, deo ispitanika itekako zamera kompanijama i brendovima, jer smatra da to ukazuje na uštede koje prave, kreirajuići istovremeno manju vrednost za kupca ili korisnika i utičući negativno na njihovo poverenje.
Veza između informisanja i mentalnog zdravlja
Oko 14 odsto predstavnika poslovne zajednice navodi da AI alate koristi u svrhu svakodnevnog informisanja. Sa druge strane, najveći deo ispitanika se oslanja na društvene mreže (gotovo 90%), tradicionalne medije (65%), ali i podkaste (42%) i forume (21%). Interesantno je da podkast već nekoliko godina beleži konstantan rast. Neki od ispitanika posebno navode razgovor sa kolegama, ali i neformalne viber grupe, kao važan kanal komunikacije i informisanja.
Prema brojnim istraživanjima, uticaj medija na sve aspekte života je neminovan. Ispitanici u Srbiji navode da neki medijski sadržaji loše utiču na njihovo raspoloženja, pa i na mentalno zdravlje, a među njima su vesti i informativni program o dešavanjima u našoj državi, i to za čak dve trećine ispitanika. Na osećaj mira ispitanika dominantno negativno utiču vesti i informativni program o dešavanjima u svetu, sadržaj iz tabloida i rijaliti programi.
Medijski sadržaji koji prema istraživanju pozitivno utiču na dve trećine ispitanika su kulturni sadržaji, pozitivne poslovne vesti i dostignuća, kao i inovacije, što je istaklo skoro 55 odsto ispitanika. Sportski uspesi i inspirativne životne priče takođe imaju pozitivan uticaj na konzumente ovih sadržaja, ali i kvalitetni filmski i serijski programi.
Uz neprekidan razvoj tehnologije, veštačka inteligencija postaje nezaobilazan deo svakodnevnog poslovanja, privatnog života i informisanja. AI alati omogućavaju veću efikasnost, produktivnost i inovacije, a u budućnost će njihov razvoj i primena svakako biti još izraženiji.
Foto: Pixabay