Naučnici sa Univerziteta u Bristolu su uz pomoć superkompjutera napravili projekciju kada će naša planeta postati neuslovna za život.
U njihovom radu objavljenom u Nature Geoscience stoji da će se za 250 miliona godina najveći deo kopna, koje se inače konstantno pomera, spojiti i napraviti jedan superkontinent koji su naučnici nazvali Pangaea Ultima.
Na pomenutom kontinentu postojaće tri egzistencijalna izazova za ljudsku vrstu: veoma visoka temperatura, velika vlažnost u vazduhu i intenziviranje vulkanske aktivnosti.
Potpuna promena klime
Pangaea Ultima trebalo bi da se formira u blizini ekvatora gde su temperature odveć visoke. Budući da će ovaj kontinent činiti znatno veću kopnenu površinu koja nije okružena morem kao današnji kontinenti, on će predstavljati svojevrsnu toplotnu zamku. Drugim rečima, „hvataće“ toplotu i neće imati prirodne uslove za hlađenje.
Prema projekcijama naučnika regularna temperatura na ovom kontinentu prelaziće 40 Celzijusa a u nekim regijama i 50. U takvim uslovima porast vlage u vazduhu značajno će otežati život ne samo ljudima nego i mnogim životinjskim vrstama. Jer, sisari regulišu temperaturu svog tela kroz dah i kroz znoj, a kada se nalaze u uslovima visoke temperature i vlažnosti njihov znoj jednostavno ne može da ispari, što može dovesti do pregrevanja.
U brojkama to izgleda ovako – oko 92% zemljine površine biće neuslovno za opstanak sisara, a samo će uski pojasevi blizu vode, dakle priobalje, i polarni krajevi biti moguća staništa za njih.
Međutim, to nisu jedine opasnosti koje prete opstanku sisara. Prilikom spajanja kontinenata sudaraće se tektonske ploče koje će izazvati prodiranje magme kroz pukotine odnosno izbacivanje ogromne količine ugljen-dioksida u atmosferu. To će ubrzati globalno zagrevanje i dodatno destabilizovati ekosisteme koji već trpe posledice ekstremnog rasta temperature.
Na sve to treba dodati i podatak da će za 250 miliona godina sunce postati sjajnije za 2,5% što znači da će biti povećana radijacija a oslabljen ozonski omotač.
Da li će život na zemlji opstati?
Ljudi koji sve to prežive, ako uopšte ostane neko, moraće da se adaptiraju na potpuno nove uslove života. U tome bi mogla da im pomogne biološka revolucija koja bi dovela do zadebljanja kože, modifikacije rada znojnih žlezda, i promene oblika tela kako bi ono bolje otpuštalo toplotu. Međutim, za nju su potrebni milioni godina.
No, od pomoći bi im mogla biti i izgradnja gradova ispod zemlje u kojima bi bili zaštićeni od sunca. Ukoliko ne budu išli u tom smeru, možda će morati da se okrenu noćnom životu poput pustinjskih životinja koje danju spavaju a love noću po prihvatljivijim temperaturama.
Sve navedeno pak ne znači da će život na zemlji izumreti. Ova planeta je već svedočila istrebljenjima različitih vrsta, ali je život na njoj opstajao. Tako bi moglo da bude i ovaj put, samo će taj život možda biti u drugačijoj formi od one na koju smo navikli.
Izvor: GreekReporter
Foto: katja, Pixabay