Otkako je, pre pet godina, usvojen Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, poreznici su za svega troje građana Srbije utvrdili da su stekli značajnu imovinu kojoj ne mogu da dokažu poreklo. Za toliko ih je, naime, završen postupak kontrole, pa im je razrezano da plate ukupno oko 230 miliona dinara, što je oko dva miliona evra.
Kome vrednost imovine poraste za više od 150.000 evra u odnosu na prijavljene prihode – i to tokom najduže tri uzastopne godine – može da računa da bi trebalo da bude predmet posebne kontrole poreznika.
Kontrola ukrštanja prihoda i imovine građana Srbije
Na ovaj zakon se dugo čekalo, i od njega se mnogo očekivalo. Ipak, tek posle četiri godine od usvajanja zakona po kojem se obračunava ovaj poseban porez, i to po stopi od 75 odsto, zabeleženi su prvi konkretni rezultati kontrole ukrštanja prihoda i imovine građana Srbije.
Njih je, u okviru rezultata rada Poreske uprave Srbije u 2024, na Kopaonik biznis forumu predstavio Miroslav Đinović, vršilac dužnosti pomoćnika direktora.
„U Sektoru za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza u 2024. godini tokom kompleksne i vremenski zahtevne procedure okončana su tri postupka kontrole i utvrđene obaveze po osnovu posebnog poreza u iznosu od oko 230 miliona dinara“, rekao je Miroslav Đinović.
On je istakao da je u prvom postupku kontrole doneto rešenje po kojem je fizičko lice u celosti uplatilo utvrđeni iznos posebnog poreza sa pripadajućom kamatom, u ukupnom iznosu od 141.387.000 dinara (što je oko 1,2 miliona evra).
„U drugom postupku kontrole, doneto je rešenje kojim je kontrolisanom fizičkom licu utvrđena obaveza po osnovu posebnog poreza u iznosu od 66.024.693,50 dinara. Predmet je po žalbi dostavljen nadležnom drugostepenom organu. U toku samog postupka kontrole naplaćeni javni prihodi iznose 21.320.128,05 dinara“, naveo je Đinović.
Kod trećeg obveznika porez, sudeći prema rečima pomoćnika direktora Poreske uprave Srbije, nije razrezan već je – podneta krivična prijava.
„Za fizičko lice, u trećem postupku kontrole, Sektor je utvrdio činjenice koje ukazuju na postojanje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo – Pranje novca u iznosu od 400.000,00 evra. Sektor je, u saglasnosti sa odredbama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, o tome dopisom obavestio Više javno tužilaštvo u Beogradu“.
Čak 13.522 građana uvećalo imovinu za 150.000 evra
Kako je u martu 2024. godine pisao Forbes Srbija, od ukupnog broja obrađenih podataka Poreska uprava je za 13.522 fizičkih lica utvrdila da su u godini, a najviše u tri uzastopne kalendarske godine, imala uvećanje vrednosti za više od 150.000 evra.
„To istovremeno ne znači da su ta fizička lica i opredeljena za postupak sprovođenja poreske kontrole, već da su ta fizička lica uvećala vrednost imovine kojom raspolažu u posmatranom periodu“, pojasnili su tada poreznici, što znači da je među njima bilo građana koji su potpuno legalno, bez utaje poreza, stekli tu imovinu.
Kad se pokreće kontrola
Prema Zakonu o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je usvojen u martu 2020, pa potom izmenjen godinu dana kasnije, u martu 2021, jedinica Poreske uprave pokreće postupak kontrole „ako u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine, postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na poslednji dan kalendarske godine perioda provere“.
Na šta se naplaćuje porez od 75%
Jedinica Poreske uprave utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole, primenom stope posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu koja je utvrđena prema ovom zakonu, stoji u ovom propisu.
A, osnovica se utvrđuje u vrednosti imovine na koju se utvrđuje poseban porez, a koju čini zbir revalorizovane vrednosti te imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole.
Izvor: N1
Foto: Unsplash