Što su mediji slobodniji u nekom društvu to će ono imati veću šansu da bude finansijski stabilno i da smanji sistemske rizike u ekonomiji, a posebno u bankarskom sektoru.
Ovo je zaključak istraživanja pod nazivom „Sloboda štampe i sistemski rizici“ koje su sproveli profesori na britanskim univerzitetima Džordž Kladakis i Aleksandros Skuralis, koji ima utemeljenje ne samo u istoriji već i u logici. Naime, slobodni mediji služe kao korektiv svih značajnih društvenih aktera, uključujući i vlast i velike i moćne korporacije. U razvijenim ekonomijama, ti akteri se zbog medija trude da poštuju zakone i da rade svoj posao etički. A time se jača finansijska stabilnost celog sistema.
Skuralis i Kladakis su ovo shvatili analizirajući podatke iz 47 zemalja. Podaci su pokazali da gde je medije teže ukrotiti tu se kompanije i vlade ponašaju odgovornije. Jer ukoliko se ponašaju neodgovorno imaće ko da izveštava javnost o tome.
U društvima sa nezavisnim medijima manje je i korupcije koja takođe ugrožava razvoj ekonomije, a posebno bankarskog sektora. Primera radi, u zemljama u kojima su mediji među najslobodnijima na svetu, kao što su Norveška, Švedska ili Estonija, stopa nenaplativih kredita je drastično niža nego u poređenju sa društvima koja se ne mogu podičiti nezavisnošću medija poput pakistanskog, grčkog ili ruskog.
Nezavisnost medija ugrožena širom sveta
Međutim, prema izveštavanju Reportera bez granica, sloboda štampe je u padu širom sveta. Od 180 zemalja u čak 135 sloboda medija je klasifikovana kao „problematična“, „teško dostižna“ ili „veoma ozbiljan problem“.
To ne važi samo za „zemlje trećeg sveta“ već i za neke vrlo razvijene ekonomije kao što je japanska, italijanska ili američka. SAD su na ovom rangiranju prošle godine pale sa 45. na 55. mesto i očekuje se da će nastaviti da gube u rangiranju jer Tramp pokušava da „povrati slobodu izražavanja“ tako što preti ukidanjem medija ili istragama protiv njih kao i zatvaranjem novinara koji štite svoje poverljive izvore.
No, ne moramo gledati u tuđe dvorište da bismo shvatili koliko nesloboda medija negativno utiče na ekonomiju. Jer i mi smo prošle godine značajno nazadovali na ovoj listi – posle pada od sedam mesta završili smo na 98. poziciji. A svi znamo kako živimo i kakav nam je životni standard, ma koliko nas mediji ubeđivali da smo u zlatnom dobu.
Izvor: The Conversation
Foto: congerdesign, Pixabay