Udeo bruto dodate vrednosti (BDV) poljoprivrede u BDP-u Srbije je među najvećim u Evropi pokazuje studija „Strukturne promene u poljoprivredi i njihov uticaj na ekonomski rast u Srbiji““ koju je objavio Republički zavod za statistiku na osnovu popisa poljoprivrede iz 2023. godine.
Međutim, kako se može videti iz studije visok udeo poljoprivrede u BDP-u je uglavnom odlika manje razvijenih evropskih zemalja u tranziciji.
BDV srpske poljoprivrede je u 2023. godini iznosila 3 mlrd EUR što je 4% bruto domaćeg proizvoda Srbije (BDP) Srbije. Visoko učešće poljoprivrede u BDP-u u EU imaju još i Rumunija sa 3,1% i Grčka 2,8%.
U zemljama sa nominalno najvećim iznosima poljoprivredne proizvodnje kao što su Francuska, Italija, Španija i Nemačka, udeo BDV poljoprivrede ne prelazi 1,8% BDP-a u slučaju Italije, dok je u slučaju Nemačke tek na 0,7% BDP-a u 2023. godini.
Inače poljoprivrede ove četiri države čine dve trećine dodate vrednosti ukupne poljopivrede Evropske unije.
Uočljivo je da je udeo poljoprivrede u BDP-u viši kod zemalja u tranziciji nego kod razvijenih evropskih država. Takođe, vidi se i trend pada tog učešća u zemljama u tranziciji. Recimo BDV poljoprivrede Bugarske je u periodu od 2014. do 2023. godine smanjen za 26,5%, Estonije za 53,6%, Litvanije 22%, Rumunije 17,3 odsto.
S druge strane, poljoprivreda Letonije je povećana za 26,6% u ovom periodu, a Poljske za 11,4%. BDV srpske poljoprivrede je u ovom periodu porastao za 8,8% ili 0,8% godišnje.
Vrednost poljoprivredne proizvodnje povećana
Vrednost poljoprivredne proizvodnje Srbije je između dva popisa poljoprivrede povećana sa pet na 6,6 mlrd EUR.
Novostvorena vrednost poljoprivrede je u periodu od 2001. do 2023. godine iznosila prosečno 2,16 mlrd EUR, što je činilo 6,2% BDP-a. Međutim, udeo BDV poljoprivrede u BDP se snažno smanjuje i 2023. godine je pao na 3,8% BDP-a, što je i dalje među najvišim u Evropi.
Samo u državama Zapadnog Balkana je novostvorena vrednost poljoprivrede u odnosu na BDP viša pri čemu je u Albaniji to na nivou od čak 16,2% BDP-a u 2023. u BiH je taj udeo 4,7%, u Crnoj Gori 5,5%, a S. Makedoniji 6,6%..
Ako gledamo nominalni iznos BDV-a poljoprivrede ona je u Srbiji u 2023. godini iznosila 2,8 mlrd EUR u odnosu na 2 mlrd EUR 2001. godine. To je na istom nivou BDV-a koji je ostvarila Danska. Međutim, kako se navodi u studiji, vrednost poljoprivredne proizvodnje Danske je iznosila 12,7 mlrd EUR, skoro dvostruko je bila veća od srpske proizvodnje.
Vrednost poljoprivrednih usluga u Srbiji je četiri puta manja od iste u Danskoj (681 prema 173 mil EUR). U strukturi poljoprivrede Srbije je dve trećine biljna proizvodnja, a jedna trećina stočarska, dok je u Danskoj suprotno.
Struktura biljne proizvodnje Republike Srbije i Danske je dosta slična, s tim što je u Srbiji veće učešće voća i vina, a u Danskoj krmnog bilja.
Najveće razlike su u vrednostima stočarske proizvodnje, pošto je ukupna proizvodnja stočarskih proizvoda pet puta razvijenija u Danskoj, posebno u svinjogojstvu, stočarskim proizvodima i mleku.
Agroindustrija u Srbiji je razvijena
Za bolji uvid u promene u poljoprivredi treba sagledati i agroindustriju, odnosno industriju prehrambenih proizvoda, proizvodnju pića i proizvodnju duvanskih proizvoda.
– Agroindustrija u Srbiji je razvijenija od većine tranzicionih država. Prosečno učešće agroindustrije Srbije u čitavom tranzicionom periodu od 3,8% je, posle Rumunije (5,3%), najveće od svih evropskih država – navodi se u studiji.
Bruto dodata vrednost agroindustrije u Srbiji u 2023. godini iznosila je 2,5 mlrd EUR, tri puta više nego 2001. godine kada je bila 0,8 mlrd EUR. Udeo BDV agroindustrije u BDP-u je u 2023. godini iznosio 3,3% što je veliki relativni pad sa 5,5% iz 2001. godine.
BDV agroindustrije Danske iznosio je 4,2 mlrd EUR, Bugarske 2 mlrd EUR, Hrvatske 1,8 mlrd EUR, a Rumunije 9,6 mlrd EUR. Najveći BDV agroindustrije u Evropi imala je Francuska sa 52 mlrd EUR, a Nemačke 49 mlrd EUR.
Doprinos poljoprivrede rastu BDP-a Srbije u periodu od 2012. do 2023. bio je svega 0,03 procentna poena godišnje. Razlog tome je što je čak šest godina u ovom periodu poljoprivreda imala negativan doprinos rastu BDP-a.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay