Srbija se našla među zemljama kojima su Sjedinjene Američke Države, odlukom predsednika Donalda Trampa, uvele najviše carine.
Kako se može videti iz sinoć objavljenih tabela, američku administraciju najvećim delom vodila je matematička logika pri određivanju visine carina koje će razrezati svakoj zemlji ili teritoriji.
Onima koji imaju visoke carine na američke proizvode, 20% i više, Tramp je uveo carine u iznosu polovine onog što plaćaju američke kompanije. S druge strane, zemljama i teritorijama koje su carinile proizvode iz SAD sa 10%, Tramp je uveo carine u istom procentu.
Kako je Srbija, prema tvrdnjama Trampove administracije, opteretila američke proizvode carinskim dažbinama od čak 74%, ubuduće će izvoz proizvoda iz Srbije u SAD biti carinjen sa 37 procenata.
Ko bi mogao da bude najviše oštećen
Naša zemlja ima pravo da zaštiti svoje tržište od američkih proizvoda višim nametima, ali sada joj se to očigledno obilo o glavu. I pitanje je da li je namet morao da bude u toj visini imajući u vidu kako su se druge zemlje odnosile prema proizvodima iz SAD.
Zbog uvedenih carina pre svega bi mogao da strada izvoz automobilske industrije (najviše automobilske gume), kao i namenska industrija (mahom municija). Iako ne tako veliki izvozni proizvod, carinama bi mogla da budu pogođeni i prehrambeni proizvodi.
Iz Srbije se u većem obimu u SAD izvoze i IT usluge, ali ne bi trebalo da budu ugrožene carinama.
S druge strane, iako neke važne izvozne proizvode, poput metala, ne izvozimo puno u SAD u odnosu na Evropu i druga tržišta, oni bi mogli posredno da budu pogođeni. Naime, i druge zemlje biće pogođene carinama pa bi prednost u snabdevanju mogle sada da daju domaćim proizvođačima koji bi smanjili plasman na američko tržište, što smanjuje prostor za naše izvoznike.
Značaj američkog tržišta za Srbiju
To znači da će efekta na Srbiju sigurno biti iako SAD nisu naše veliko izvozno tržište. Ali, nisu ni za zanemariti.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se u poslednje dve godine razmena dve zemlje uravnotežila. Izvoz Srbije značajno je bolje rastao nego uvoz iz SAD.
S druge strane, podaci pokazuju da je učešće izvoza u SAD u našem ukupnom izvozu tek oko 2%. Takođe, američko tržište je tek 19. izvozno tržište po značaju za našu državu. Ali, ne i previše malo imajući u vidu da je plasman na tlo SAD prvi put premašio 600 miliona evra.
Grafika: Forbes; Izvor: RZS
Nož u leđa siromašnim zemljama
Kako se može videti iz tabele 185 zemalja i teritorija kojima je Trampova administracija uvela carine, njih 70 carini američku robu po stopama većim od 10%.
Kompanije iz čak 32 države i teritorije plaćaće carinu na uvoz u SAD iznad 30%. Najlošije je prošao Lesoto koji je imao carine na američku robu od 99% pa će ubuduće izvoznici iz Lesotoa u Ameriku dobiti namet od 50%.
I upravo ono što se može zaključiti iz liste jeste da je ovaj potez Trampove administracije nefer prema zemljama u razvoju. Među bogatijim zemljama koje će plaćati više carine su samo Japan, Švajcarska, Južna Koreja, Južna Afrika, Kina, Izrael, Indija, Brunej, Lihtenštajn, Norveška (uz Evropsku uniju).
S druge strane, mnogo je duža lista siromašnih zemalja odnosno zemalja u razvoju kojima će novi namet sigurno uticati na brzinu razvoja. Da li su one toliko ugrožavale tržište SAD teško je poverovati. Osim Lesota, tu su, između ostalih, i Kambodža, Laos, zemljotresom pogođeni Mjanmar, Bangladeš, Malavi, Zimbabve. Među njima su i zemlje koje se oporavljaju od rata poput Sirije, Libije i Iraka. Izuzetak je napravljen samo kod Avganistana koji će imati carinu od 10% iako uvoz iz SAD carini sa 49 procenata.
Za Kinu će ukupni namet biti 54% jer je već imala carinu od 20%. Takođe, na listi nema Rusije koja je pod sankcijama, kao i Meksika i Kanade kojima su carine već određene i stupiće na snagu ove nedelje.
Dan oslobođenja?
Predsednik Donald Tramp najavio je u sredu da će SAD uvesti „recipročne tarife“ svojim trgovinskim partnerima.
Tramp je u govoru pred Belom kućom izjavio da nametnute carine predstavljaju „snižene“ stope. Zasnovane su na „kombinovanoj stopi svih njihovih carina, nemonetarnih barijera i drugih oblika varanja“.
Tramp je rekao da su stope otprilike polovina ukupnih nameta koje je svaka država uvela SAD, nazvavši svoj pristup „blagim“.
Predsednik je takođe potvrdio da će tarifa od 25% na sve uvezene automobile stupiti na snagu u ponoć.
Na ovu konferenciju reagovale su berze padom – fjučersi na S&P 500 indeks pali su za skoro 2%, fjučersi na Nasdak 100 indeksu smanjeni su za 2,5%, dok su fjučersi na Dau Džonsupali za gotovo 1%.
Tramp i njegova administracija već nedeljama najavljuju „Dan oslobođenja“ i recipročne carine, iako je Tramp poslednjih dana nagovestio da će biti manje od punog reciprociteta. Tarife koje je sada objavio predstavljaju njegov najopsežniji paket tarifa do sada, iako su carine bile ključna tačka njegove administracije od samog početka.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay