Nakon rekordnog profita od 1,3 milijarde evra u čitavoj prošloj godini, banke su u prva tri meseca 2025. nastavile ovaj trend sa postignutim profitom od preko 400 miliona evra (rast od 42 odsto).
I u periodu januar-mart zadržane su visoke kamatne marže, a dobroj profitabilnosti banaka doprineli su i rekordni neto prihod od naknada i provizija i niski troškovi po kreditnim gubicima.
U senci visokih profita ostala je pojava da se država sve više oslanja na kreditni potencijal ovih finansijskih institucija. Nije bilo dovoljno što su banke najveći kupci državnih obveznica, sada se njihovim kreditima direktno finansiraju i državni projekti. Samo u poslednje dve godine banke su plasmane državi više nego duplirale na 4,1 milijardu evra na kraju marta.
Ovi krediti su po pravilu skuplji od planiranog zaduživanja putem emisija obveznica, a osim ovog dodatnog troška po budžet sa kreditnog tržišta istiskuje se i privreda na kojem uglavnom tavori i vuče sredstva za likvidnost.
Ova „praktičnost“ države u povlačenju kredita nije primećena na polju animiranja likvidnosti građana, čak ni kada je većina zemalja u okruženju, u uslovima minornih bankarskih kamata, emitovala obveznice namenjene stanovništvu.
Ko će se uostalom cimati, taj isti novac, preko bankarskog šaltera uz pečat republičke skupštine, sad redovno stiže u državnu kasu.
Autor: Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities ad Novi Sad